Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Главни вештак Одељења за ДНК анализу Национално –криминалистичко техничког центра МУП-а Републике Србије, Анђелка Вучетић – Драговић.

    Тајне свемоћне форензике: Ништа се не може сакрити (фото, видео)

    © Sputnik / Маша Радовић
    Наука
    Преузмите краћи линк
    Маша Радовић, Бранкица Ристић
    2373

    Aко је неко и помислио да савршен злочин постоји, грдно се преварио, јер нема тога што српски форензички тим не може да открије.

    Све што сте чули и видели о форензичкој ДНК анализи истина је! Из ДНК биолошког материјала безмало се може извући ваша — фотографија! Све што сте видели у криминалистичким серијама о форензици такође је истина, само је мало другачије уживо. Спутњик је имао прилику да провири у прву и једину акредитовану форензичку лабораторију у Србији, Националног криминалистичко-техничког центра МУП-а Републике Србије. У центру ради око 15 запослених, од чега је осам вештака, док су остали техничари и један административни радник.

    Главни вештак Одељења за ДНК анализу Анђелка Вучетић Драговић, наш „водич“ кроз тајне форензике и моћи ДНК, провела нас је кроз лавиринт чудних машина и справа које практично успевају да на основу били каквог биолошког трага — перути, власи косе, да не причамо о крви или некој другој телесној „течности“, била она видљива или не голим оком, утврди да ли сте се ви особа која се тражи, односно, да ли сте оставили биолошки траг на месту извршења кривичног дела. Другим речима, од екипе српских форензичара — не може се сакрити…

    Лабораторија Одељења за ДНК анализу Националног криминалистичко-техничког центра МУП-а Републике Србије
    © Sputnik / Маша Радовић
    Лабораторија Одељења за ДНК анализу Националног криминалистичко-техничког центра МУП-а Републике Србије

    Наша саговорница упозорава већ на почетку да у просторије не можемо ући без заштитних мантила и навлака за обућу — просторије у које идемо су стерилне зоне. Неколико соба до којих се долази уским ходницима личе помало на свемирски брод из научно-фантастичних филмова. Поред сваких врата мала тастатура — највероватније служи да сваки запослени укуца број, шифру да би могао да уђе у просторије. Иза дебелих стакала у нас „зуре“ машине чудног изгледа и још компликованијег назива као што је „генетички анализатор“ и тако даље.

    Тренутно се, по речима наше саговорнице, у њиховим „архивама“ налази око 5.000 ДНК профила, али, како каже, још у Србији не постоји национални регистар ДНК профила.

    „Нема јединственог регистра у Србији јер још није усвојен закон о националном ДНК регистру. Закон је у виду нацрта прошао јавне расправе и следећа фаза је његово усвајање. Такође се надамо да ће током 2017. године бити усвојен закон о националном ДНК регистру, чиме ће се овај регистар ДНК профила налазити у ДНК лабораторији Националног криминалистичко-техничког центра МУП-а Републике Србије“, објашњава за Спутњик „прва дама“ ове форензичке лабораторије Анђелка Вучетић Драговић.

    Док покушава да нам објасни процедуру изоловања ДНК молекула указује нам на то да се ДНК лабораторија састоји из два дела. У првом делу ради се са форензичким узорцима, односно траговима које су криминалистички техничари доставили са лица места, док се у другом делу лабораторије ради са неспорним биолошким узорцима, односно узорцима узетим од лица којима знамо име, презиме, матични број и друге идентификационе карактеристике.

    „Како је ДНК анализа упоредна метода упоређивањем ДНК профила неког лица и ДНК профила добијеног из трага достављеног са лица места, може се рећи да ли је неко лице оставило свој биолошки материјал на лицу места или не“, каже наша саговорница.

    Колико тачно узорак годишње прође кроз лабораторију, каже да је тешко прецизирати, јер има већих и комплекснијих предмета са око сто трагова које треба понаособ обрадити, и оних мањих који имају по један или два трага.

    Прва просторија у коју смо могли с врата да завиримо била је соба где се ради преглед материјала и утврђивање врсте и порекла биолошког материјала.

    „Овде се уносе трагови донети са лица места где ми тражимо и покушавамо да уочимо нешто што нам личи на биолошку траг, као што су трагови крви, семене течности и други биолошки трагови. Међутим, имате и трагова који нису видљиви голим оком. То, су на пример, такозвани, контактни трагови, које остављате додиром и контактом са неким предметом, у том случају се стерилним брисевима пребришу површине на којима сматрате да се могу наћи такви трагови… Довољна је мала количина биолошког материјала да бисте из њега добили ДНК профил. Тако да је довољно да кинете, да се почешете, ’пљуцкате‘ док причате… и оставићете свој биолошки траг. Из било ког биолошког материјала је могуће добити ДНК профил, јер је то молекул који се налази у ћелијама живих организама. Из тих ћелија ми извлачимо ДНК молекул, чије одређене делове анализирамо. Зато су услови овде строго стерилни, имамо мантил, капе, маске, чак и додатке које покривају део између рукавица и мантила… Нико ко није адекватно одевен, не може унутра. Овде се раде и одређени тестови који помажу да се утврди порекло биолошког материјала, то јест, да ли је људски или не“, објашњава наша саговорница.

    Трагове који нису видљиви голим оком можемо детектовати коришћењем форензичких лампи, које уз помоћ светлости одређених таласних дужина могу указати на постојање таквих трагова. Такође, уз помоћ луминолске реакције могу се детектовати трагови крви који нису видљиви голим оком, односно трагови које је починилац кривичног дела покушао да сакрије брисањем и прањем.

    Детаљ из лабораторије Одељења за ДНК анализу Националног криминалистичко-техничког центра МУП-а Републике Србије.
    © Sputnik / Маша Радовић
    Детаљ из лабораторије Одељења за ДНК анализу Националног криминалистичко-техничког центра МУП-а Републике Србије.

    Ова лабораторија сарађује и са Интерполом, а било је случајева да неке друге државе путем замолнице пошаљу одређени ДНК профил да се види да ли се поклапа са неким од профила који је у регистру одељења за ДНК анализу МУП-а Србије.

    „Дешавало се да има поклапања и ми тада обавестимо тужиоца, после чега они наредбом затраже да то пошаљемо земљи која је затражила да јој доставимо тај ДНК профил. Када буде формиран национални регистар — та комуникација ће бити аутоматска“, објашњава она.

    Колико смо успели да „похватамо“, утврђивање ДНК профила, има пет до шест фаза — од узорковања биолошког материјала који чини прву фазу, изолације молекула ДНК из њега и пречишћавања изолованог ДНК молекула, па до такозване ПЦР реакције, а то је, како је објаснила наша саговорница, реакција која омогућава умножавање одређених делова ДНК молекула који су њима интересантни, затим следи електро-форетско раздвајање умножених делова ДНК молекула и добијање „сирових података“, које ДНК аналитичари ове лабораторије уз помоћ специјалног софтвера анализирају и добијају крајњи резултат ДНК анализе, односно ДНК профил..

    На питање да ли су наши криминалци спретни у сакривању трагова, наша саговорница одговара са смешком на лицу, и уз благ понос у гласу каже:

    „Многе случајеве смо решили, па сад ви закључите колико су спретни…“

    И док нас враћа ка излазу истим лавиринтом којим смо и дошли, ноншалантно нам каже да ће морати да нам се узме „брис“ да се не би десило да се у некој следећој „причи“, не дао бог, појави и наш ДНК.

    Уследио је поздрав и осмех и новогодишња честитка — немојте да постанете наша муштерија. 

     

    Слично:

    Пиромански ген у „балканској ДНК“
    Анализа ДНК потврдила: Европљани криви за геноцид над Индијанцима
    У Великој Британији дозволили зачеће беба са три различите ДНК
    Тагови:
    форензика, анализа ДНК, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога