„Наша претходна истраживања показала су да људи који псују боље подносе бол од оних који га трпе у себи. Разлог за ово можда лежи у чињеници да псовке стимулишу симпатички нервни систем, онај његов део тога који мобилише тело и чини да срце јаче лупа у опасним ситуацијама. Ако је тако, онда људи који псују треба да постану јачи, што смо и проверили“, испричао је Ричард Стивенс са Килског универзитета (Немачка).
Стевенс и његове колеге сакупили су тридесетак волонтера, од којих је сваки прошао један од типичних тестова снаге или издржљивости — окретао је педале на стационарном бициклу до изнемоглости или је стезањем експандера.
Половина учесника експеримента била је замољена да псује пре теста. Током вежбања, научници су пратили рад срца и друге симптоме физиолошких активности повезане са радом симпатичког нервног система и који су, како су научници претпоставили, могли да учине добровољце јачим.
Испоставило се да је псовање заиста чинило спортисте јачим — њихова снага је била 10 одсто већа током рада на собном бициклу и 20 одсто већа током стезања експандера. Када су научници упоредили ове резултате са узорцима, дочекало их је изненађење — утврђено је да тренинг са псовкама и физиолошка реакција на опасност немају ништа заједничко.
Ово се испољавало у томе што је фреквенција откуцаја срца, варијације у пулсу, артеријски притисак и електрична својства коже ни на који начин нису разликовале код спортиста који су током вежбања ћутали и оних који су почињали псовкама. Због тога за сада остаје загонетка због чега псовке мобилишу човека и чине га издржљивијим. Стивенс се шали да још увек сасвим не разумемо моћ ружних речи.
„Ми не говоримо људима нешто што већ не знају, већ то потврђујемо на систематичан и објективан начин“, додао је он. „Мислим да људи инстинктивно посежу за псовкама када се повреде или када им је потребан додатни подстицај да нешто постигну“, закључио је Стивенс.
Сви коментари
Прикажи нове коментаре (0)
као одговор на(Прикажи коментарСакриј коментар)