Београд+ 3°C
Ниш+ 5°C
Слушајте Sputnik
    Армагедон

    Научници затечени новим открићима: Масовно изумирање почеће већ у овом веку

    © Fotolia/ Ronnie Chua
    Наука
    Преузмите краћи линк
    4727

    „Индипендент“ у недавном чланку пише о могућности скоре глобалне катастрофе — масовном изумирању.


    У недавној математичкој студији која је разматрала последњих пет масовних изумирања у последњих 540 милиона година закључује се да планета Земља иде у смеру шестог таквог изумирања и да ће оно започети до 2100. године због поремећаја у природном кружењу угљеника.

    Професор Даниjел Ротман, кодиректор Центра Лоренц са универзитета Масачусетс института за технологијy (МИТ) приметио је да су се четири од пет претходних великих изумирања десила када је наведени поремећај прешао „праг катастрофалне промене“.

    Најгори такав догађај догодио се пре 248 милиона година, када је изумрло 96 одсто врста. Ротман је направио математичку формулу којом би могло да се предвиди колико се угљеника може додати океанима пре него што се покрене шеста катаклизма те врсте.

    Одговор је био алармантан. Та се бројка креће између 310 и 500 гигатона. Ротман истиче да на ранија масовна изумирања нису нужно утицале драматичне промене у циклусу угљеника, на пример, није их било пре 360 милиона година у изумирању у касном девону. На то су могле да утичу и вулканске ерупције, климатске промене и други природни фактори. Ротхман, међутим, наводи да би сада требало узети у обзир и сагоревање великих количина угљеника у облику нафте, угља и гаса.


    Напоменуо је и да је критична маса морског циклуса угљеника данас отприлике иста као и маса угљеника које ће људске активности вероватно додати океанима до 2100. године.

    Славни француски природњак предвидео је још пре 200 година да би велике промене у природи могле да доведу до масовних изумирања. Ако те промене буду пребрзе за еволуцију одређене врсте, она би могла да изумре.
    Неке врсте дрвећа се већ налазе у проблему, јер се температура толико диже да не могу поступно да се „селе“ семенкама на веће висине у хладније поднебље. Пример тога је и атлантска риба кили, која је врло успешно и брзо еволуирала како би преживела загађење источне обале Сједињених Америчких Држава.

    Ипак, научници упозоравају да већина врста то највјероватније неће моћи да уради. Ротман каже да су за било какву еколошку катастрофу потребне хиљаде година, али и да би 2100. година могла да буде преломна, година након које свет улази у „непознату територију“.

    Напомиње да то не значи да ће се изумирање догодити баш те године, већ да би циклус угљеника тада могао да уђе у нестабилно подручје у којем би било тешко предвидети његово даље понашање.

    Тагови:
    масовно изумирање, природа, научници, Земља, загађење
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога