Слушајте Sputnik
    Наука
    Преузмите краћи линк
    1941
    Пратите нас

    Универзитет Државне противпожарне службе Министарства за ванредне ситуације Руске Федерације из Санкт Петербурга, најстарија образовна установа тог типа у свету, која ове године слави 111 година, предложио је сарадњу Београдском универзитету, како би наши стручњаци подигли ниво знања из области безбедности и пренели га на српске студенте.

    Научници једног од Института МЧС-а у чијем је саставу и најсавременија лабораторија за испитивање узрока пожара. Из Института се прати и управљањем ванредним ситуацијама на Арктику.
    © Sputnik / Сенка Милош
    Научници једног од Института МЧС-а у чијем је саставу и најсавременија лабораторија за испитивање узрока пожара. Из Института се прати и управљањем ванредним ситуацијама на Арктику.

    До сарадње долази на предлог Српско-руског хуманитарног центра који од оснивања сарађује са Универзитетом, јер се већина инструктора, ватрогасаца спасилаца који обучавају српске колеге у Нишу, школовала управо на факултету МЧС-а.

    Предлог Споразума Факултету безбедности понуђен је током студијског боравка представника Факултета безбедности, Факултета заштите на раду Универзитета у Нишу и представника Криминалистичко-полицијске академије Универзитету Државне противпожарне службе Министарства за ванредне ситуације у Санкт Петербургу. Пред нама је успостављање широке научно-истраживачке сарадње у областима цивилне заштите, кризног менаџмента и управљања ризицима од елементарних непогода и других несрећа, каже за Спутњик доцент др Младен Милошевић, директор Иновационог центра Факултета безбедности.

    Андреј Перлин, заменик начелника Одељења за међународну сарадњу Универзитета у Петербургу и проф. др Мирослав Младеновић, председник Савета Факултета безбедности у разговору о Споразуму о сарадњи.
    © Sputnik / Сенка Милош
    Андреј Перлин, заменик начелника Одељења за међународну сарадњу Универзитета у Петербургу и проф. др Мирослав Младеновић, председник Савета Факултета безбедности у разговору о Споразуму о сарадњи.

    „Реализација Споразума донеће бројне користи нашим студентима, али и истраживачима и наставницима у Србији, јер ће омогућити упознавање са врхунском савременом технологијом и техничким достигнућима Министарства за ванредне ситуације Русије, али и размену знања и искустава. Споразум предвиђа и размену студената, учешће у развојним и иновационим пројектима и спровођење професионалних курсева и других програма стручног усавршавања кадрова задужених за управљање и реаговање у ванредним ситуацијама“, каже Милошевић.

    Представници српских академских установа имали су прилику да се упознају са системом образовања кадрова у области управљања ванредним ситуацијама. Током студијског боравка, група наставника детаљно се упознала са методологијом спровођења наставног процеса у образовним установама МЧС-а, као и са програмима стручног оспособљавања и усавршавања ватрогасаца, спасилаца и припадника јединица цивилне заштите.

    Студенти Универзитета Државне противпожарне службе Министарства за ванредне ситуације Руске Федерације.
    © Sputnik / Сенка Милош
    Студенти Универзитета Државне противпожарне службе Министарства за ванредне ситуације Руске Федерације.

    „Посебан утисак на нас је оставила беспрекорна организација наставног процеса, као и његова изразита прагматичност. Примена савремених техничко-технолошких достигнућа у настави обогаћује процес школовања кадрова и подиже наставне стандарде на веома висок ниво. Спој академских знања и практичних вештина омогућава образовно и стручно профилисање специјалиста за управљање кризама, цивилну одбрану и противпожарну заштиту и представља сјајан узор за унапређење и осавремењивање наставних процеса у домаћим академским установама“, додаје Милошевић.

    Професори из Србије имали су прилику да обиђу све најсавременије полигоне МЧС-а за обуку ватрогасаца спасилаца, ронилаца, али и лабораторију за испитивање узрока пожара из које се прати и управљање ванредним ситуацијама на Арктику.

    Посетом Универзитету у Санкт Петербургу задовољан је и директор Српско-руског хуманитарног центра Бојан Гламочлија. Он за Спутњик каже да је Споразум природан след догађаја у сарадњи са том образовном установом.

    Млади који студирају на овом факултету знање стичу у најсавременијим условима.
    © Sputnik / Сенка Милош
    Млади који студирају на овом факултету знање стичу у најсавременијим условима.

    „Када говоримо о реаговању у ванредним ситуацијама, углавном се дивимо храбрости спасилаца, заборављајући да пут до њихове храбрости и њиховог знања није ни мало једноставан и да су део сјајно организованог система Министарства за ванредне ситуације. Али ми у Центру знамо чију подршку имамо и веома смо срећни због тога. Драго ми је што смо успели да спојимо српске и руске стручњаке из ове области. Када је реч о обукама наших људи, током боравка у Санкт Петербургу, договорили смо сарадњу за следећу годину и захвалили руском Универзитету који нам је помогао у опремању учионица у Нишу“, каже Гламочлија.

    Поред представника наших еминентних образовних установа у делегацији из Србије која је посетила Универзитет Државне противпожарне службе Министарства за ванредне ситуације Руске Федерације у Санкт Петербургу били су и представници Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије, Министарства привреде и управе Града Београда. 

    Успомена из Санкт Петербурга — делегација из Србије испред Ватрогасног музеја.
    © Sputnik / Сенка Милош
    Успомена из Санкт Петербурга — делегација из Србије испред Ватрогасног музеја.

     

    Слично:

    САЗНАЈЕМО У Ниш стигао кључни човек из Русије
    ЕКСКЛУЗИВНО Нови руски шеф у Нишу: Не занима ме шта ко прича — бићемо најјачи на Балкану!
    Ко је овластио америчке ћате да одлучују о Центру у Нишу
    Тагови:
    професори, лабораторија, рониоци, Споразум, ватрогасци, студенти, спасиоци, наука, размена, сарадња, Универзитет у Нишу, Факултет безбедности, Универзитет МСЧ, Српско-руски хуманитарни центар, Младен Милошевић, Бојан Гламочлија, Санкт Петербург, Ниш, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога