Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Пећински лав

    Пронађено младунче пећинског лава старо 50.000 година (видео)

    CC BY-SA 4.0 / Sémhur
    Наука
    Преузмите краћи линк
    0 10
    Пратите нас

    Претпоставља се да остаци мале животиње пронађени на обали реке у Русији припадају осмомесечном младунцу изумрле врсте лава који датира из леденог доба.

    Праисторијски пећински лав пронађен у Јакутији сачуван је у целости захваљујући пермафросту који је помогао да се његови остаци не распадну. Према тврдњи руских научника, створење је било старо отприлике један и по до два месеца када је угинуло. У току су тестови који ће открити тачну старост, али стручњаци сматрају да су остаци дивље мачке стари између 20.000 и 50.000 година. Још није утврђено да ли је у питању мужјак или женка.

    Спутњик је о овом узбудљивом открићу разговарао са доктором биологије Валеријем Плотниковим са Одсека за проучавање фауне мамута на Академији наука Републике Саха (Јакутија).

    „Добро очуване остатке младунчета пећинског лава пронашли су почетком јесени 2017. године локални грађевинари на локалитету ’Медвеђа јазбина‘ (Ehe arghakhtah на јакутском језику), на обали реке Тиректија у округу Абиски у Јакутији“, открио је Плотников.

    Пермафрост се тренутно топи, па леш младунчета можемо боље да сагледамо, објашњава биолог.

    „Пећински лав је био предатор, савременик дугодлаких мамута који су живели у касном плеистоцену, пре 150.000 до 10.000 година, а изумрли су на крају позног плеистоцена пре око 10.000 година“, рекао је Плотников за Спутњик.

    Прва лобања пећинског лава откривена је у пећинама Немачке у сливу Рајне 1810. године, због чега се и врста назива пећинским лавом, иако су ове животиње живеле и на отвореним пространствима тундре.

    „Пећински лав је био нешто већи од свог данашњег рођака, али није имао гриву. На крају репа није имао кићанку као савремени афрички лав“, рекао је научник.

    У каснијем плеистоценском периоду ова звер није имала конкуренције: медведи, вукови и остали предатори нису му представљали значајну конкуренцију. Према Плотниковим речима, пећински лавови су се углавном хранили ирвасима, јеленима, младим мамутима, дивљим коњима и мошусним говедима, а највероватније су водили самотњачки живот.

    Раније су неки медији спекулисали да би животињска врста могла да се врати у живот, након што је др Алберт Протопопов, шеф Одсека за студије о фауни мамута на Академији наука Републике Саха, изјавио да би очувани остаци младунчета пећинског лава послужили за покушај клонирања. Међутим, према Плотниковим речима, за сада нема планова за оживљавање пећинског лава.

    „Научници су покушали и наставиће да оживе дугодлаког мамута. Што се тиче пећинског лава, још увек није ништа планирано“, рекао је он. Штавише, готово је немогуће вратити изумрле животиње.

    Научник је такође открио да неке земље, укључујући и САД, раде на обнављању генома дугодлаког мамута уз помоћ азијског слона, који је најближи сродник изумрле врсте.

    Крајем деведесетих година јапански специјалисти су спровели експеримент у оквиру пројекта под називом „Оживљавање мамута“: замрзли су сперматозоид данашњег бика и четири године касније њиме оплодили краву, која је затим родила здраво теле.

    „Значи, научници су одлучили да пронађу сперматозоиде дугодлаких мамута и да њиме оплоде азијске слонице. Међутим, прилично је тешко и скоро немогуће пронаћи очуване гениталије мамута (скротум) и у њима активне сперматозоиде“, објаснио је Плотников.

    Ако експеримент оживљавања мамута успе, то ће помоћи развијању техника за рестаурацију изумрле фауне, закључио је стручњак.

    Тагови:
    праисторија, младунче, лав, мамут, Јапан, САД, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога