Ове године рупа је била највећа у септембру, када је била широка око 20 милиона квадратних километара, што је два и по пута већа површина од Сједињених Држава, пренео је „Вашингтон пост“.
Тада је, ипак, била за 3 милиона квадратних километара мања од прошле године, а од тада се још смањила.
Ова добра вест појављује се 30 година након што је откривена озонска рупа, чије откриће је довело до Монтреалског протокола 1987.
Временски услови у стратосфери заслужни су за ово смањење озонске рупе, а они су топлији него икад пре. Научници наводе да топао ваздух одбија хемикалије попут хлора и брома које уништавају озонски омотач.
The 2017 #OzoneHole that forms over Antarctica each September was the smallest observed since 1988: U.S. agencies https://t.co/dJs9PqTQMC pic.twitter.com/FzuKRFxxCJ
— China Plus News (@ChinaPlusNews) 03. новембар 2017.
Временски услови изнад Антарктика били су слабији, што је довело до топлијих температуре које су успориле губитак озона. Пол Њумен, шеф научног тима за Земљу у НАСА Центру за свемирске летове Годард у Гринбелту у Мериленду каже да је то попут урагана — неких година има мало оних који дођу до обале а ово је година у којој временски услови доводе до побољшања формације озона.
Научници Уједињених нација приписали су опоравак озонског омотача 2014. избацивању из употребе хемикалија које се користе за фрижидере и клима уређаје крајем ’80-их. Хлорофлоуроугљеник, међутим, има дуг век и моћи ће се наћи како плута у атмосфери 100 година од сада, кажу научници, преноси Блиц.
Они су предвидели да се озонски омотач неће вратити на стање пре ‘80-их до 2070.
У јуну су научници идентификовали могућу претњу опоравку озона а то је дихлорометан, индустријска хемикалија чије се присуство у атмосфери током протеклих 10 година удвостручило. Ако њена концентрација настави да расте, то би могло одложити опоравак озона изнад Антарктика за 30 година.
Уништење озонског омотача углавном се одвија изнад Антарктика и посебно угрожава становнике јужне хемисфере. Озон, безбојни гас, штити Земљу од штетног ултраљубичастог зрачења које узрокује рак коже, омета раст биљака и друго, подсећају научници.
