Слушајте Sputnik
    Стивен Хокинг

    Овако је Хокинг говорио о Богу, филозофији, ванземаљцима...

    © REUTERS / Lucas Jackson
    Наука
    Преузмите краћи линк
    31518

    Најпознатији физичар света, професор Стивен Хокинг преминуо је данас у 77. години. Овом приликом подсећамо се неких од његових личних ставова који су привукли највише пажње у свету.

    О Богу и религији

    Стивен Хокинг је тврдио да је атеиста и сматрао је да је наука понудила „знатно убедљивије објашњење“ у вези са пореклом универзума, као и да чуда религије „нису компатибилна“ са научним чињеницама.

    „Пре него што смо разумели науку, било је природно да верујемо да је Бог створио универзум, али сада нам наука даје знатно убедљивије објашњење“, изјавио је прослављени физичар 2014. године у видеу који су објавиле шпанске новине „Мундо“.

    „Оно што мислим када сам рекао да ’бисмо знали ум Бога‘ јесте то да бисмо знали све што Бог зна да он постоји, али он не постоји. Ја сам атеиста“, додао је Хокинг.

    Хокингов коментар уследио је након питања новинара листа које се бавило његовом религиозношћу.

    „Ум Бога“ је референца коју је Хокинг користио да појасни пасус из његове књиге „Кратка историја времена“, у којој је написао да би научници „познавали ум Бога“ да је откривен сет научних принципа колоквијално познат као „теорија свега“.

    Међутим, ово није први пут да је Хокинг отворено говорио о својим верским убеђењима.

    Он је 2011. године за „Гардијан“ изјавио да не верује у рај или загробни живот, називајући све „бајкама за особе које се плаше мрака“.

    Хокинг је такође 2007. године изјавио за Би-Би-Си да „није религиозан у класичном смислу“ и да верује да универзумом управљају закони науке. Ти закони су можда донети од стране Бога, али он не интервенише како би их прекршио.

    Наука против филозофије

    На „Гугловој“ конференцији „Цајтгајст“ 2011. године Хокинг је рекао да је „филозофија мртва“.

    Веровао је да филозофија није успела да одржи корак са развојем модерне науке и да су научници постали „носиоци бакље открића у нашој потрази за знањем“.

    Рекао је да је на сва филозофска питања могуће одговорити науком, нарочито када је реч о „најновијим научним теоријама које су нам пружиле потпуно другачију слику о универзуму и нашем месту у њему“.

    О вештачкој интелигенцији

    Физичар је за магазин „Вајерд“ изјавио да ће вештачка интелигенција у једном тренутку постати тако напредна да ће у суштини бити „нови облик живота, који ће бити ефикаснији од људи“.

    „Страхујем да ће вештачка интелигенција у потпуности заменити људе. Као што људи могу да направе компјутерске вирусе, неко ће направити вештачку интелигенцију која може да се репликује“, рекао је Хокинг.

    „Количина новца коју компаније улажу у вештачку интелигенцију врло лако би могла да доведе до тога да на улици ускоро видимо паметне роботе“, додао је.

    Хокинг је такође сматрао да би машине у једном тренутку могле да нас надмудре.

    „Док је краткорочни утицај вештачке интелигенције ограничен особом која је контролише, дугорочне последице зависе од тога да ли ћемо моћи уопште да их контролишемо“, објаснио је.

    „Ако ванземаљци позову, не одговарајте“

    Астрофизичар је сматрао да би интелигентни ванземаљци могли бити непријатељски настројени према људима и чак тежити колонизацији планета богатих ресурсима, као што је то случај са Земљом.

    Он је у документарцу „Омиљена места Стивена Хокинга“ из прошле године коментарисао Глис 832ц егзопланету на којој можда има живота.

    „Једном ћемо добити сигнал са планете попут ове, али би требало добро да размислимо да ли ћемо одговорити на њега. Сусрет са неком напредном цивилизацијом могао би бити као сусрет Колумба и староседелаца Америке. То се није добро завршило“, рекао је тада Хокинг.

    Треба имати у виду да је Земља прилично бучна планета, која емитује радио и ТВ сигнале у свемир већ деценијама.

    Поједини астрономи верују да би нас ванземаљска цивилизација довољно напредна да брзо путује свемиром до сада већ опазила.

    „Људи морају да напусте Земљу и пронађу нови дом“

    Хокинг је прошле године упозорио јавност да људи морају да пронађу нови дом у свемиру у наредних 200 до 500 година, ако преживе до тада.

    Он је такође споменуо и америчког председника Доналда Трампа и његову одлуку да се САД повуче из споразума о клими.

    „Не негирам важност сузбијања климатских промена и глобалног загревања, за разлику од Трампа, који је донео најлошију одлуку коју је свет икада видео“, рекао је.

    Хокинг је позвао водеће нације да пошаљу астронауте на Месец до 2020. године како би истраживања свемира поново била покренута. Такође, навео је да би у наредних 30 година требало изградити лунарну базу до 2025. омогућити људима да лете на месец.

    „Ширење у свемиру ће у потпуности променити будућност човечанства. Надам се да ће јединствен циљ ујединити конкурентске нације, како бисмо се заједно суочили са изазовима који су пред нама. Нов и амбициозан програм би заинтересовао младе људе за области попут астрофизике и космологије“, објаснио је.

    Он је додао да је Земља угрожена у толико сфера да му је тешко да остане позитиван.

    „Претње су јако велике и веома бројне, а наши физички ресурси су исушени алармантном брзином“, рекао је.

    „Човечанство би себи могло да дâ смртоносан аутогол“

    Хокинг је 2016. године изјавио за Би-Би-Си да човечанству прети низ опасности које је само створило.

    Нуклеарни рат, глобално загревање и генетички створени вируси само су неки од сценарија које је тада издвојио.

    Научник је изјавио да ће даљи напредак науке и технологије створити „нове начине на које би ствари могле да пођу по злу".

    „Нећемо престати да напредујемо, нити обрнути процес напретка уназад, тако да морамо да препознамо опасности и контролишемо их. Оптимиста сам, верујем да можемо то да постигнемо“, рекао је.

    Да сте питали Хокинга, рекао би вам да 2617. неће бити нимало добра година.

    Хокинг се у новембру 2017. путем видео-позива укључио на самит у Пекингу, где је још једном упозорио да ће нам се превелико коришћење енергије обити о главу у ближој будућности. Како је рекао, човек ће бити крив за крај живота на Земљи, који ће се десити тако што ће планета постати једна велика „ужарена лопта“.

    Хокинг је рекао да човек, да бисмо се спасли, мора да „оде тамо где нико никада није био“, алудирајући на милионска истраживања и инжењерски програм „Брејктру старшот“ најављен у 2016. години, у који је укључен и власник „Фејсбука“ Марк Закерберг.

    „Идеја која стоји иза ове иновације јесте да се нанокрафтови, роботске сонде тешке само неколико грама, возе на светлосним зрацима. Такав систем би могао стићи до Марса за мање од сата, до Плутона за неколико дана“, рекао је Хокинг говорећи о међузвезданом програму путовања и истраживању планета које орбитирају око непознатих звезда.

    О добровољној еутаназији

    Хокингу, који је од своје 18. године боловао од Лу Геригове болести (амиотрофична латерална склероза — АЛС), речено је у 21. да има још две до три године живота.

    У интервјуу који је дао 2006. године рекао је да, иако људи треба да имају право да окончају свој живот ако то желе, он мисли да би то била велика грешка и додао:

    „Ма колико живот лоше изгледао, увек постоји нешто што можете да радите и у томе будете успешни. Све док има живота има и наде.“

    Међутим, у интервјуу који је 2013. године дао за Би-Би-Си, славни физичар је пружио пуну подршку онима који мисле да више не могу да живе.

    „Мислим да они који су терминално болести и који су у великим боловима треба да имају право да изаберу да ли ће да заврше свој живот и они који им помогну у тој намери треба да буду изузети од гоњења“, рекао је Хокинг и додао:

    „Не пуштамо животиње да пате, зашто бисмо онда људе?“

    Ипак, физичар је сматрао да треба да постоје закони који ће се побринути да се нечији живот не оконча против његове воље.

    Не тако давне 1985. године Стивен Хокинг је добио тешку упалу плућа, па је у једном тренутку стављен на апарате уз помоћ којих је дисао. Његова супруга Џејн Хокинг тада је добила могућност да га искључи са апарата и оконча му живот.

    „Треба да постоје јасна ограничења између особе која жели да оконча свој живот и ситуације када је неко притиска на то или чини то без њеног знања или пристанка“, рекао је Хокинг.

     

    Б 92

    Тагови:
    филозофија, Стивен Хокинг, рад, Свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога