Слушајте Sputnik
    Енглески космолог Стивен Хокинг и руски компјутерски милијардер Јуриј Милнер

    Славни физичар покушао да открије једну од највећих мистерија свемира

    © AFP 2018 / TIMOTHY A. CLARY
    Наука
    Преузмите краћи линк
    0 823

    Објављен је последњи научни рад покојног Стивена Хокинга, у којем познати физичар покушава да одгонетне шта се дешава са информацијом кад објект падне у црну рупу.

    Рад који су објавили Хокингови дугогодишњи сарадници с Кембриџа и Харварда бави се оним што теоријски физичари називају „информацијским парадоксом“, а познати научник га је довршио неколико дана пре смрти у марту ове године, пише „Гардијан“.

    Малколм Пери, професор теоријске физике на Кембриџу и коаутор студије „Ентропија црне рупе и мека влас“, каже да је „информацијски парадокс“ био средишња тема Хокинговог живота последњих 40 година.

    Овом темом први се бавио Алберт Ајнштајн 1915. године, када је и објавио своју Теорију релативитета, у којој је описао како гравитација произилази из закривљености простор-времена, што узрокује и окретање планета око Сунца. Али Ајнштајнова теорија је понудила и важне претпоставке у вези са црним рупама које у потпуности дефинишу маса, набој и окрет, преноси Б 92.

    Скоро 60 година касније, Хокинг је овој теорији дао и свој допринос, када је утврдио да црне рупе имају и температуру. А с обзиром на то да врући објекти у свемиру губе топлину, крајња судбина црне рупе јесте да испари и нестане. Али овај додатак Ајнштајновој теорији има један проблем. Правило квантног света је да информација никад не нестаје. Шта се онда догађа с информацијама садржаним у објекту — природа месечевих атома на пример, кад овај упадне у црну рупу?

    „Проблем је у томе што ако убаците нешто у црну рупу, то нешто наизглед нестане. Како ће информација касније бити враћена ако и сама црна рупа нестане?“, пита се Пери.

    У свом последњем раду Хокинг и колеге су показали како се неке информације могу сачувати. Ако баците предмет у црну рупу, требало би да се промени температура црне рупе, а тиме и својство звано ентропија, мера унутрашњег нереда неког објекта која се повећава што је објект топлији.

    Физичари, међу којима су и Саша Хако с Кембриџа и Ендру Стронмајнгер с Харварда, доказали су да ентропија црне рупе може да буде снимљена помоћу фотона који окружују ивицу хоризонта црне рупе, места с којег због снажне гравитације ни светлост више не може да умакне. Тај сјај фотона научници називају „мека влас“.

    „Овај научни рад показује да се и ’мека влас‘ може урачунати у ентропију и да она заиста чини праву ствар. Мислимо да је ово корак у правом смеру, али да је пред нама још пуно посла“, додао је Пери.

    Неколико дана пре Хокингове смрти, Пери и Стронмајнгер радили су на истраживању, несвесни колико је Хокингу заиста лоше. Позвали су га да му кажу шта су у међувремену урадили и то је била њихова последња научна расправа.

    „Хокинг је тада већ врло тешко комуницирао. Али кад сам му објаснио докле смо стигли с текстом, само се насмејао. Рекао сам му да смо на трагу нечега, али он је већ тада знао коначни резултат“, додао је Пери.

    Међу непознаницама које Пери и његовe колеге још морају да разјасне, јесте и то како се информације повезане с ентропијом физички складиште у мекој власи, те како та информација излази из црне рупе кад ова испари.

    „Ако убацим нешто у црну рупу, да ли су све информације о томе смештене на ивици хоризонта црне рупе? Одговор на то питање биће уједно и решење информацијског парадокса. Ако је то само половина или 99 одсто информације, то није довољно. Нисте решили парадокс. То је први корак, али то још није комплетно решење“, објаснио је.

    Тагови:
    црне рупе, Стивен Хокинг, Свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога