Слушајте Sputnik
    Уметнички приказ планете СИМП J01365663+0933473

    Тајна белих рупа: Где се отварају прозори у друге светове

    © Фото: Caltech / Chuck Carter
    Наука
    Преузмите краћи линк
    1225

    Црне рупе се не могу видети, на њих указују различити индиректни показатељи. Њихова супротност, беле рупе, постоје само у теорији. Научници сматрају да су могле нестати у процесу развоја универзума или се изгубити међу тамном материјом и тако постати недоступне за посматрање.

    Бела страна црне рупе

    Совјетски теоретичар физике Игор Новиков је шездесетих година прошлог века, проучавајући теорију релативности, дошао до закључка да у свемиру морају постојати објекти који су по својствима супротни црним рупама, и назвао их је белим рупама. Ако се сфера замисли као маса са чије се површине може одвојити само брзином светлости — то је црна рупа. Њен радијус се назива гравитациони. Ако се сва материја Сунца згусне у сферу са радијусом од три километра, она ће се претворити у црну рупу. Гравитациони радијус се такође назива хоризонт догађаја. Ако иза његових граница, унутар сфере, доспе неки објекат, рецимо свемирски брод или комад звездане материје, не може се вратити назад. Огромне гравитационе силе ће га увући у црну рупу и искидати на елементарне честице.

    Из црне рупе атоми упадају у белу рупу и брзо излећу из ње, али у други универзум, из будућности у прошлост. Бела рупа је црна рупа која се током времена трансформише у црну рупу. Беле рупе су нестабилне, јер како се материја у њима развија, гравитационе силе расту и у неким моментима хватају предмет и претварају га у црну рупу. Постоји могућност да су све беле рупе, које су се образовале одмах након Великог праска, сада буквално мртве и да зато не постоји могућност да се виде.

    Акна на телу Универзума

    У савременој космологији бела рупа има важну функцију, јер је без ње немогуће стварање универзума. Крајем осамдесетих година прошлог века амерички физичар Алан Гут, један од аутора теорије инфлације, моделирао је процес рађања новог света у старом универзуму. Претпоставимо да се у свемиру појави сингуларност и њена експлозија и брза експанзија (инфлација) почињу од беле рупе која најснажније руши простор — време. Бела рупа расте, као акна на телу, и временом се одваја од матерњег универзума, остављајући ожиљак у облику црне рупе. У новонасталом свету, сходно томе, настаје „пупак“. Ожиљци приликом „рађања“ ће у оба универзума брзо зарасти захваљујући Хокинговом зрачењу. Док се други свет не издвоји, могуће је посматрати његово стварање и образовање унутар звезда и галаксија. Није искључено да је и наш универзум настао на тај начин унутар неког другог универзума. 

    Где потражити беле рупе

    Квазари — најсјајнији космички објекти у свемиру и активна језгра галаксије су покушали да замене улогу белих рупа. Израелски научници Алон Ретер и Шломо Хелер су 2011. године претпоставили да се беле рупе спонтано рађају у космосу и нестају након избацивања материје. Не треба их сматрати космичким телима, јер су то пре „прозори“ у универзуму, који постоје свега неколико минута. Није могуће предвидети време и место настанка белих рупа.

    Према мишљењу Ретера и Хелера, у улози тих спонтаних „прозора“ најбоље се сналазе гама зраци, који представљају најјаче експлозије са емитовањем честица високе енергије у трајању од две секунде или више. Њихови трагови се примећују у различитим деловима универзума милијарде светлосних година удаљених од нас, а ако би се налазили ближе, живот на Земљи би био уништен веома брзо.

    У јуну 2006. године, орбитална опсерваторија је забележила необичне гама зраке у сазвежђу Индус на растојању од две милијарде светлосних година и доделили су им број ГРБ 060614. Гама зрак се одликовао великом дужином трајања од 102 секунде, а супернова која има способност да га изазове није примећена. Ретер и Хелер су изнели хипотезу да је ГРБ 060614 бела рупа.

    У дубини тамне материје

    Према верзији теоретичара физике Карла Ровелија из Француске и Франческа Видота из Шпаније, већи део тамне материје се може састојати из белих рупа. Они су преиспитали хипотезу астрофизичара Џејна Макџибон, стару 30 година, да је тамна материја остала од црних рупа које су испариле, и дошли су до закључка да то и јесу беле рупе.

    Реч је о првобитним црним рупама, које су се образовале одмах након Великог праска. Након 13,7 милијарди година постојања универзума, материја је постепено напустила у виду Хокинговог зрачења. Пошто је достигла димензије планкове константе, она се претворила у беле рупе. За разлику од белих рупа нормалне величине, микроскопске могу бити стабилне, јер тада квантни процеси превладавају над гравитационим.

    Тамна материја заузима око четвртину свемира и концентрише се унутар галаксије. Она се никако не манифестује, не зрачи и са обичном материјом делује само гравитационо.

    Тагови:
    црна рупа, свемир
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога