Слушајте Sputnik
    Зубар

    Научници схватили како да нађу зубне микро-пукотине уз помоћ нано-честица и ласера

    © Фото : Скриншот, Јутјуб
    Наука
    Преузмите краћи линк
    0 140
    Пратите нас

    Колектив физичара из Националног истраживачког националног универзитета „МИФИ“ и Института за општу физику „А. М. Прохоров“ из Москве понудили су нови метод за откривање скривених микропукотина и наслага патогене микрофлоре на површини зубaне глеђи, уз помоћ ласера и нано-честица.

    Рана дијагностика каријеса и микро-пукотина на зубној глеђи крајње је важна за спречавање зубних обољења. Руски физичари предлажу да се стање зуба прати методом ласерски индуковане флуоресцентне дијагностике. Зуби се обрађују специјалном смешом, а потом се осветљавају ласером.

    „Експерименти су вођени уз коришћење ласерског електронског спектроанализатора и видео-флуоресцентног система. У смешу за претходну обраду зуба улази једињење фтаолоцијанин-алуминијума (nAIPc) у виду нано-честица, с препаратом ’протелан МСТ-350‘“, објашњава професор Виктор Лошченов.

    Раније су истраживања утицаја nAIPc на површину зубне глеђи показала да је његова флуоресецентност малог интензитета, што је, према мишљењу научника, повезано са слабом активизацијом површинских молекула nAIPc у патогеној микро-флори.

    Због тога су покушали да повећају осетљивост нано-честица на микро-флору увођењем додатних компоненти.

    Мерење утицаја једињења (колоид nAIPc с „протелан МСТ-35“ и додатне компоненте) на зубну глеђ показало је да се високоинтензивна флуоресцентност појављује у микро-пукотинама глеђи три минута након наношења једињења на зубе (раније је то било кроз 30 минута). То је објашњено претходном активизацијом nAIPc сурфактанта приликом додира с патогеном микро-флором. 

    Статистичка анализа резултата, објављених у „Ласер физикс латерс“, показала је да постоји знатна разлика у прегледу обрађених зуба у поређењу с онима из контролне групе. Како тврде аутори рада, метод би могао да буде веома користан у стоматологији за откривање микро-пукотина у „здравим“ зубима. 


    Тагови:
    каријес, зуби, научници, наука, медицина, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога