Слушајте Sputnik
    Скенер здравог и мозга оболелог од Алцхајмерове болести

    Случајно откривен лек против „алцхајмера“

    CC BY 2.0 / Institut Douglas / Flickr
    Наука
    Преузмите краћи линк
    0 630

    Амерички биолози случајно су открили веома обећавајући лек за Алцхајмерову болест експериментишући са новим препаратом за борбу против последица можданог удара, а резултати њихових експеримената на мишевима објављени су у часопису „Џурнал оф експериментал медисин“.

    „Овај лек има неуропротективна и антиинфламаторна својства, што нас је навело да тестирамо како он утиче на мозак мишева који пате од Алцхајмерове болести. Показали смо да се може користити као веома ефикасно средство за уништавање бета-амилоида у раним фазама његовог развоја“, изјавио је Борислав Злокович са Универзитета Јужна Калифорнија у Лос Анђелесу.

    Верује се да је Алцхајмерова болест узрокована акумулацијом патогене супстанце, бета-амилоидног протеина у неуронима. Он се формира из остатака амилоид прекурсор протеина (АПП) који учествује у процесу обнављања оштећених неурона и формирању веза између њих. Поремећаји у процесу обнове молекула тог протеина доводе до појаве бета-амилоидних плакова и разарања нервних ћелија.

    Последњих година биолози су приметно напредовали у разумевању онога што узрокује ову болест и шта она представља. Научници су недавно открили да Алцхајмерова болест може бити заразна, открили су да бета-амилоидни плакови могу бити важан део урођеног имуног система и пронашли неколико перспективних метода за њено лечење.

    Злокович и његове колеге открили су како је могуће заштитити мозак од накупљања ових протеина, скренувши пажњу на необична својства ензима АПЦ који штити крвне судове од формирања крвних угрушака и потискује упалу.

    Научници су ескпериментисали са једном од синтетичких верзија овог протеина, 3K3A-APC, који није у стању да раствара крвне угрушке. Како су показали експерименти на мишевима оболелих од Алцхајмерове болести, након само четири месеца узимања малих доза овог протеина двоструко се снизио број амилоидних плакова, ако су они већ били присутни у мозгу, а спречили су њихову појаву у случају да се још нису били појавили.

    Злокович и његове колеге су се заинтересовалe за то како је овај лек зауставио „скупљање“ нових честица бета-амилоида. Испоставило се да је лек ометао читање гена BACE1 који је одговоран за састављање специфичних молекуларних „маказа“ и формирање бета-амилоидних „блокова“, ab42 молекула од којих се формирају плакови. Сходно томе, блокада гена BACE1 заштитила је мишеве од свих карактеристика Алцхајмерове болести. Понашање тих глодара се није разликовало од здравих мишева, они су брзо памтили нове информације и знали су која су опасна подручја у њиховим кавезима.

    Занимљиво је да је лек већ прошао прве две фазе  испитивања на добровољцима који су доживели мождани удар и исхемију. Због тога се научници надају да ће лек ускоро почети да се тестира на људима код којих је недавно откривена Алцхајмерова болест.

    Тагови:
    алцхајмерова болест
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога