Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Др Марко Бановић добио је награду за најбољи рад из области кардиологије у централној и југоисточној Европи 2015. године.

    Српски научник на трагу светске револуције у медицини, али још чека помоћ државе (видео)

    © Фото : Приватна архива
    Наука
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    2811

    Млади српски кардиолог Марко Бановић јавности је познат као лекар који је Србију ставио на листу ретких земаља које срце лече матичним ћелијама. Сада је у новом подухвату који би могао да доведе до револуције у медицини.

    Саговорник Спутњика покренуо је велику међународну студију која треба да утврди када је најбоље лечити сужење аортног залиска, аортну стенозу, једну од најопаснијих болести данашњице.

    Проблем, који се пореди са карциномом, погађа девет одсто популације старије од 65 година, а све чешће од ове срчане сметње пате и млади, објашњава доктор Бановић.

    „Као кад се на чесми, на вентилу, ухвати каменац, он се смањи, то се дешава на залиску. Количина крви која излази из срца у највећи крвни суд и периферне органе је недовољна, а срце ради под највећим оптерећењем. Ми смо покренули студију да видимо кад је право време и који су оптимални пацијенти за операцију“, каже он.

    Додаје да је реч о болести која се не може излечити ни зауставити лековима, механички проблем се мора решити механички, залистак се мора заменити.

    Доктор Бановић каже да деценијама важи догма да га треба заменити онда кад пацијенти имају симптоме узроковане тим сужењем, вртоглавицу, губитак свести, несвестицу, бол у грудима и гушење због недостатка ваздуха, убрзано замарање.

    Матичне ћелије
    Матичне ћелије

    Проблем је у томе што се људи релативно касно јављају лекару, а још већи проблем су листе чекања —у Србији се на операцију чека и по две и по године, али ни у остатку Европе није много боља слика. Рецимо, у Шпанији се чека и до годину дана, срце попушта, трпе сви органи, па болест често има смртни исход, а напада и оне који су тек у четвртој или трећој деценији живота, каже наш саговорник.

    „Ми смо кренули са претпоставком да је бољи тренутак за операцију у фази кад се испостави да је сужење значајно, да оптерећује срце, а пацијенти су још витални, немају тегобе. Тада је боље време него кад, што би наш народ рекао, вода дође до грла и више нема избора“, каже овај млади лекар.

    Идеју о студији представио је колегама у Клиничком центру, а затим и великим здравственим центрима у Европи. Истраживање које може довести до револуције у лечењу срца прихватиле су Белгија, Пољска, Литванија, Чешка, Хрватска, Ирска и Француска, која је главни контролор студије.

    Захваљујући овом лекару, који је докторирао у области аортне стенозе, Србија је, после Белгије, друга земља у свету која је применила нови метод лечења срца такозваном другом генерацијом матичних ћелија. До престижне америчке клинике Мејо, која је спровела истраживање, стигао је у пратњи једног пацијента, а тамо је упознао једног од најпризнатијих стручњака света, наше горе лист, др Андреа Терзића.

    „Доктор Терзић је велико име наше медицине, он је директор Центра за регенеративну медицину на тој клиници, професор је, изузетно утицајан научник и лекар. Он је дизајнирао ’коктел‘ у коме се матичне ћелије, када се изваде из коштане сржи бедрене кости, обрађују 6 до 8 недеља, а затим као усмерене срчане ћелије убризгавају пацијенту у срце са идејом да обнове мртво ткиво, мишић који је оштећен, који је изумро због инфаркта миокарда“, објашњава наш саговорник.

    Бановић је учествовао у студији, али и помогао да се резултати истраживања примене у Србији. Био је то важан корак напред у разумевању како матичним ћелијама може да се помогне у лечењу срца и како да се у будућности та терапијска метода доведе до тога да буде кључна за пацијента.

    Питали смо га да ли је стручна јавност у Србији свесна колико је нови пројекат важан и да ће, ако успе, бити најбољи бренд који долази из наше земље. „Од свих са којима сам разговарао добио сам подршку, знају колико је све ово важно, али нисам добио конкретну помоћ, иако сам имао прилику да разговарам и са премијерком“, каже доктор Бановић.

    „Један од одговора је био да не постоји законско решење, да не знају како могу да ми помогну. Не могу да кажем да је неко рекао, нас то не интересује, на речима је било подршке, али што се тиче деловања, није било никакве помоћи, иако сам је тражио непосредно након кампање да се млади људи задрже у земљи, да се помогне наука, млади научници и научни пројекти. Сматрам да је сваки научни пројекат који долази одавде реклама за Србију, јер када се негде презентује, уз њега пре свега стоји име установе у којој је рађена и земље, па тек онда људи који су у томе учествовали“, истиче Бановић.

    Цео пројекат се темељи на ентузијазму, сви лекари из Србије и Европе који у њему учествују одрекли су се хонорара, раде искључиво за добробит науке и пацијената.

    Помоћ су добили од колега из Белгије, научни фонда те земље финансијски је помогао студију, а било је и неколико индивидуалних донација људи који желе да помогну.

    Млади доктор Бановић, који је иначе трећа генерација лекара у породици, каже да му је жао што не сарађује са колегама из Русије, јер, примећује, генерално постоји проблем у комуникацији између европске и медицине у тој великој земљи, чије је знање било револуционарно за кардиологију.

    „Мислим да је ту пре свега одговорна Западна Европа, која, чини ми се, има, не могу да кажем страх, али је затворена према Русији. Има ту донекле и одговорности Русије, која се не труди да организује међународне састанке, да традиционалне европске конгресе доведе у Русију. Али, чињеница је и да они нису довољно репрезентовани у тим европским удружењима“, примећује наш саговорник.

    Додаје да је познато колико је руска медицина квалитетна, колики је допринос Универзитета Ломоносов светској науци, али и да је јасно да се у пројекте као овај на коме тренутно ради, гурају пре свега земље Западне Европе.

    Њихови највећи стручњаци, али и домаћи кардиолози и кардио-хирурзи, окупиће се 1. јуна у Београду, како би разменили резултате истраживања у оквиру студије која треба да покаже када је најбоље оперисати сужење аортног залиска. 

    Др Марко Бановић ради на одељењу кардиологије Клиничког Центра Србије и као асистент на Медицинском факултету Универзитета у Београду.
    © Sputnik / Дејан Симић
    Др Марко Бановић ради на одељењу кардиологије Клиничког Центра Србије и као асистент на Медицинском факултету Универзитета у Београду.

     

    Слично:

    Паметна одећа и бионичке протезе: Научници научили да очитавају сигнале мишића
    И пијавице лече душу: Шта све нуди руска алтернативна медицина (видео)
    Руска народна медицина: Бол у ушима олакшава мушкатла
    Тагови:
    сужење, залистак, аорта, кардиолог, излечење, пацијенти, срце, лекар, научници, помоћ, истраживање, Клиника Мејо, Клинички центар Србије, др Марко Бановић, Ирска, Белгија, Чешка, Пољска, САД, Француска, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога