Widgets Magazine
Слушајте Sputnik

    Крај еволуције човека. Зашто нећемо више расти и развијати се

    © Depositphotos / Egor Lyashenko
    Наука
    Преузмите краћи линк
    4279

    Научници тврде да је човечанство достигло свој максимум када је реч о висини, издржљивости и дуговечности, а покушаји превазилажења тих граница снагом организма доводе до његовог уништавања. Они сматрају да је врло могуће да ће се људи у будућности вратити на некадашњу просечну висину, док ће се животни век скратити.

    У последњих сто година животни стандард се значајно повећао у многим земљама. Правилна исхрана, развијена медицина и хигијена довели су до тога да су људи порасли и почели да живе дуже. Међутим, почетком 1980-их просечна висина жена је износила је 170 центиметара, а мушкараца 180, а од тада се показатељи нису мењали. Такође, животни век се није продужио изнад 120 година. Овакве податке су изнели француски научници, који су анализирали велики број информација прикупљених у последњих 150 година, које се тичу просечне висине, трајања животног века и физичких способности људи. Истраживачи су узели у обзир генетске факторе и утицај спољашње средине, и дошли су до закључка да је човечанство достигло крајњу границу: захваљујући напретку у исхрани, медицини и науци повећао се број здравих људи, али висина и просечни животни век се не мењају, док се нови спортски рекорди минимално разликују од претходних.

    Ипак, стручњаци су уверени да ће се људи у блиској будућности вратити на некадашњу висину, а и животни век ће се скратити.

    „Основни задатак данас је да се ови показатељи одрже на високом нивоу. Промене животне средине, укључујући и климатске, могу од нас захтевати много више напора и финансијских средстава, како би све остало као пре. Међутим, истраживања показују да се нешто почело мењати, и то не набоље. Тако се у протеклих десет година у појединим афричким земљама смањила просечна висина становништва. То указује да већ сада постоје друштва која не могу осигурати довољно хране за своју децу и водити рачуна о њиховом здрављу“, истичу аутори чланка.

    Поред висине и животног века, у последњих сто година повећана је и људска издржљивост, а о томе сведоче нови спортски рекорди. Међутим, према мишљењу америчких стручњака, не треба очекивати нове рекорде када је реч о маратонским или бициклистичким тркама, јер је тело сваког човека способно да сагорева само два и по пута више енергије него што троши док је у стању мировања. Ако се та граница прекорачи, организам оштећује мишиће и ткива, покушавајући да надокнади дефицит калорија. Према мишљењу стручњака, чак ни најспособнији спортиста не може превазићи ту баријеру.

    Током неколико месеци истраживачи су пратили здравље спортиста који су учествовали у бициклистичкој трци „Тур де Франс“, која је трајала више дана, као и онима који су учествовали у маратону дугом 140 дана, од Лос Анђелеса до Њујорка. Истраживачи су потом упоредили резултате са базалним метаболизмом, односно са количином енергије коју спортисти искористе током мировања.

    Како се испоставило, на почетку такмичења спортисти су трошили много килокалорија, али након неколико недеља њихове енергетске потребе су се нагло смањиле на око 1.200 килокалорија.

    Истовремено, истраживачи су измерили и потрошњу енергије код трудница и добијене бројке су се поклопиле са резултатима спортиста. Будуће мајке су у просеку сагоревале исти број калорија колико и учесници у маратону током последњих дана трке.

    Према речима стручњака, разлог за то је специфичност система човека, који није у стању да вари много више калорија него што тело троши у стању мировања.

    „Током процеса еволуције, људи су постали много издржљивији од осталих примата. То се десило због тога што су током природне селекције опстајали физички активни појединци, посебно они који су били у стању да трче на велике удаљености. Али, могуће је и да је издржљивост повезана и са дужим периодом трудноће, или чак и са повећаном потрошњом енергије нашег мозга“, сматрају аутори истраживања.

    Холандски истраживачи, који су анализирали податке о 75 хиљада људи који су умрли у периоду од 1968. године до 2006. године, открили су да се човечанство приближило граници најдужег животног века. Код жена он износи 115,7 година, док је најдужи животни век мушкараца нешто краћи и износи 114,1 година. Стручњаци сматрају да је немогуће превазићи ту границу, чак и ако наставе да се побољшавају животни стандард, медицина и квалитет исхране.

    Амерички стручњаци, који су обрадили статистике смртности из 40 земаља у последњих 100 година, израчунали су максимални животни век који човек може достићи, а он износи 125 година. Најдужи животни век на земљи имала је Францускиња Жана Калман, која је умрла у 122. години.

    „Борба против инфективних и хроничних болести ће вероватно продужити просечни животни век, али не и његов максимум. Стога је потребно прерасподелити ресурсе. Средства која се данас користе како би се продужио животни век могла би се усмерити на то да се продужи трајање здравог живота, односно да се људи осећају добро и у старости“, закључили су аутори.

    Тагови:
    човечанство, еволуција
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога