Слушајте Sputnik
    Химера - митолошко биће које је спој више животиња.  Хомер каже да је спреда као лав, оtпозади као змај, да има труп козе.

    Човек, мајмун или нешто треће у историјском експерименту који је заустављен (фото)

    © Flickr / Tammy Lo
    Наука
    Преузмите краћи линк
    62124
    Пратите нас

    Шпански и амерички научници створили су у Кини хибрид човека и мајмуна, а циљ експеримента је био развијање људских органа за трансплантацију. Експеримент је важан за светску науку, али је истовремено застрашујућ, кажу за Спутњик водећи руски научници из области генетике.

    Научници су прво генетски модификовали ембрионе мајмуна како би „деактивирали“ гене неопходне за формирање органа, а затим у њих убризгали људске матичне ћелије, које могу да створе било коју врсту ткива у ембриону. Тако су добили мајмуна са људским ћелијама, који није рођен, будући да су научници зауставили процес.

    Човек-мајмун победио химеру свиње и овце

    Тим који ради на овом истраживању није медијима дао више детаља о експерименту — прво ће их објавити у научном часопису, али је речено да су „резултати веома обећавајући“.

    Хибрид човека и свиње.
    © Фото : Скриншот Јутјуб
    Хибрид човека и свиње.

    Ово није први случај такозваног химеризма, стварања животиња које би носиле људске органе за трансплантацију. После стварања хибрида човека и свиње и човека и овце у протекле две године, први пут су укрштени човек и њему најсличнији примат, мајмун.

    О брзом напретку овог дела науке разговарали смо са руским академиком Сергејем Готјеом и Артјомом Елмуратовом, једним од директора руског Медицинско-генетичког центра „Генотек“.

    Нико не зна где ће се експерименти завршити

    Елмуратов сматра да је експеримент важан за светску науку, јер оваква истраживања, теоретски, у будућности могу да реше проблем стварања органа за људе. Тако би могли да се створе и органи за животиње које болују од неизлечивих болести, али ови експерименти су истовремено застрашујући, каже Елмуратов.

    Клонирана деца - илустрација.
    © Flickr / Thomas Widmann
    Клонирана деца - илустрација.

    „Биологија је веома сложена, и нико унапред не зна како ће то функционисати. Химере постоје у оквиру само једне врсте, и засад није познато шта ће бити са животињама, колико ће се органи одомаћити у њиховом телу. Тешко је унапред предвидети опасности, засад то можемо само да претпоставимо“, каже Елмуратов.

    Шта ће бити са човеком

    Академик Сергеј Готје, директор Националног медицинског истраживачког центра за трансплантацију и вештачке органе „Академик Шумаков“, истиче да овакви експерименти, иако се раде да би се човеку олакшало, са собом носе пре свега важна етичка питања на која није лако одговорити.

    „Нико не може да предвиди крајњи резултат тих експеримената. Шта ће бити са човеком, који у себи буде носио и животињске и људске гене? Да ли ће животиња стећи људске навике? Управо због тога се истраживања те врсте контролишу, а у неким земљама су потпуно забрањена. Наука се неће зауставити, али људска етика нам помаже да повучемо линију, коју је опасно прекорачити“, оцењује Готје.

    Шимпанзе су много снажније од људи...
    CC0 / pixabay
    Шимпанзе су много снажније од људи...

    Како би се избегли етички проблеми, научна заједница је одредила 14 дана као црвену линију за трудноћу човека-мајмуна, што није довољно за развој људског мозга, па је готово извесно да ће експеримент бити поновљен у циљу даљег истраживања.

    Да ли му се обраћати као човеку или као мајмуну

    Када је реч о етици, Елмуратов скреће пажњу на још једну важну чињеницу, спасавање живота људи јесте најважније, али поставља се питање како ће се научници односити и према животињама, каже он.

    „Постоји опасност да неки фрагмент генома доспе у ћелије мозга, а након тога, то више не би био мозак мајмуна. Како би се потом односили према њему — као према човеку или као према мајмуну? Истовремено, неопходно је стварати и проналазити органе како би се лечили људи који болују од тешких болести. Питање није нимало једноставно — постоји жеља да се помогне, али је битно да се не наштети ни животињама, ни људима“, истиче овај руски научник.

    Додаје да на чињеницу да би ствари могле да оду предалеко указује и то што у појединим земљама не постоји забрана таквих експеримената, већ само забрана државног финансирања.

    Болести могу да изазову око 75.000 разлитих мутација...

    „Колико ми је познато, уколико је нека компанија спремна да уложи сопствена средства, она може да обавља такве експерименте. Ипак, засад се мало њих реши на то, превише је етичких питања“.

    Шпанским научницима који су створили човека-мајмуна помагали су стручњаци америчког Института за биолошка истраживања „Салк“ и шпанског Католичког универзитета у Мурсији. Пре две године, исти тим спровео је експеримент са људско-свињском химером, који није био оволико успешан. Човек-мајмун створен је у Кини, управо да би се избегли правни проблеми у земљама из којих научници долазе.

    У игру генима ушао и Јапан

    Резултати су објављени свега неколико дана након што су јапански научници објавили да ће створити хибрид човека и животиње убацивањем људских ћелија у ембрионе мишева и пацова. Они су добили ту могућност након што су јапанске власти укинуле законска ограничења за истраживање. Дакле, још једна научна сила је у игри са химерама.

    Научници у лабораторији
    © Depositphotos / Alexraths
    Научници открили до тада непознате детаље...

    Руски академик Сергеј Готје упозорава да и ова врста експеримента са собом носи велике ризике.

    „Оно што јапански научници покушавају да учине назива се ксенотрансплантација. То је трансплантација органа из једне врсте у другу. Главна препрека у примени те методе је опасност од инфекција, јер постоји могућност да зоо-вируси доспеју у људско тело“, истиче Готје.

    До формирање људског органа у химери, рецимо бубрега или надбубрежне жлезде, проћи ће још доста времена, али сада је прави тренутак да се човечанство јасно одреди по којим правилима то може да се уради, закључују саговорници Спутњика из Москве, уз констатацију да ће, ако до њега дође, овај вид трансплантације дуго бити доступан само најбогатијима.

    Тагови:
    трансплантација, органи, мешање, гени, животиња, човек, истраживање, генетика
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога