Widgets Magazine
Слушајте Sputnik

    Опасност која вреба из паметних телефона

    CC0 / пиксабеј
    Наука
    Преузмите краћи линк
    0 690
    Пратите нас

    Микроби туберкулозе, златне стафилококе, ешерихије коли само су капи у океану микроорганизама с којима се можемо суочити простим притиском на дугме у лифту или додиривањем кваке на вратима.

    Међународна група научника пратила је током годину дана како микроорганизми постепено насељавају нову болницу при Чикашком универзитету. Прва сведочанства о броју бактерија и местима на којима се шире, истраживачи су почели да прикупљају два месеца уочи отварања болнице. Тада су у здању биле само две врсте микроба — ацинетобактер и псеудомонас, које обитавају на поду и у води.

    Бактеријска колонизација

    Већ након десет месеци од отварања, у болници је било неколико стотина врста микроорганизама, међу којима је највише било стафилокока, стрептокока и коринебактерија (изазивач дифтерије). Оне су биле свуда — на плафону, на зидовима, на намештају и техници, као и на одећи и кожи пацијената. Већина бактерија је преживљавала без обзира на свакодневну дезинфекцију болничких просторија.

    Састав различитих врста микроба у болници се стално мењао. Људи су на кожи и одећи уносили микроорганизме који су веома брзо запоседали све болничке површине. Најнасељеније бактеријама су биле кваке на вратима, компјутерски мишеви и тастатуре. Међу бактеријама које изазивају болести нашле су се чак и оне које неретко остају отпорне на антибиотике — златна и епидермална стафилокока.

    Микроби су нам надохват руке

    Према истраживању канадских научника, нема ничег прљавијег од гелендера, дугмића у лифту и квака на вратима. Чак су и тоалети неколико пута чистији. На дугмићима у лифтовима има 61 одсто патогених микроорганизама, док их у тоалетима, према истраживању канадских научника, има 43 одсто.

    На квакама се насељавају практично све врсте бактерија и вируса који изазивају болести. Када су микробиолози Вустерског политехничког института прегледали под микроскопом 27 квака на територији студентског града, пронашли су 1.323 бактеријске колоније, не рачунајући вирусе!

    До сличних података дошли су и британски епидемиолози. Истина, они су открили и да количина и патогеност микроорганизама веома зависе од облика кваке и од материјала од ког је направљена.

    Највише патогених бактерија насељава велике, непокретне кваке на вратима која се отварају ка унутра, а најмање на бакарним квакама. Бакар и његове легуре могу да се користе као средство за борбу против опасних патогена, а бакарне кваке могу да се изборе чак и с метицилрезистнентном златном стафилококом, која код људи изазива сепсу и упалу плућа.

    Патогени који нас прате свуда

    „Место које је најнасељеније микробима увек носимо са собом. То је мобилни телефон. Користимо га веома често, узимамо и чистим и прљавим рукама, стављамо на најразличитије површине — поред хране, у тоалет. Мобилни телефон обилује микробима, међу којима је више него довољно патогених. То су, пре свега, изазивачи разних стомачних инфекција. На пример, ешерихија коли или норовируси и ротавируси. На телефону се могу наћи и изазивачи грипа и других респираторних инфекција“, каже водећи стручњак за лабораторијску дијагностику у Центру за молекуларну дијагностику у Москви Михаил Лебедев.

    Према истраживању америчких микробиолога, на екранима савремених „паметних“ телефона живи готово седам хиљада врста бактерија. Преовлађују стафилококе, стрептококе и коринебактерије. На смартфону се, по правилу, може наћи до 80 процената микроорганизама који се у датом тренутку налазе на рукама његовог власника.

    На компјутеру је још више бактерија. Према истраживањима стручњака, тастатуре су стотину пута загађеније од седала на ве-це шољи, јер се на њима могу наћи и стафилококе, и ентерококе, отпорне на антибиотике. На геџетима који припадају женама има, притом, знатно више микроорганизама него код оних које носе мушкарци.

    Вирус
    Вирус
    Зашто не дође до масовне заразе

    „Увек је важно водити рачуна о хигијени: прати руке, не стављати геџете на сто поред хране. Крајем дана треба обрисати телефон. Истина, треба разумети: шта год да предузмемо, никада нећемо обезбедити стопроцентну стерилност. То, међутим, није ни потребно. Знатан број микроорганизама који нас окружују или није патоген, или је условно патоген. То јест, они могу да изазову неке проблеме са здрављем само у одређеним условима. Рецимо, ако човек има ослабљен имунитет, или је количина микроба превелика — такозвана инфективна доза“, наводи Лебедев.

    Исто правило важи и за безусловне патогене, који могу да изазову озбиљне инфекције.

    „Живимо обичним животом, возимо се у градском превозу и стално се сусрећемо с микробактеријом туберкулозе. Понекад она чак и продре у наш организам. Због чега онда људи нису стално болесни? Одговор је једноставан: ње нема довољно. Инфективна доза је мала, имунитет се с њом може изборити. То важи практично за сваку инфекцију. Да би се човек разболео, потребно је да у људски организам продре велика количина вируса или бактерија истовремено“, објашњава стручњак.

    Тагови:
    зараза, мобилни телефони, бактерије
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога