Слушајте Sputnik
    Женске ноге

    Држава улаже шест милиона евра у памет која би требало да промени Србију (видео)

    © CC0 / Pixabay
    Наука
    Преузмите краћи линк
    37510
    Пратите нас

    Иако су многи напустили Србију, у нашој земљи, само у оквиру научних институција, ради 4.000 доктора наука млађих од 40 година. Први пут у последњих осам година они су добили прилику за истраживачки рад под окриљем државе, односно, под окриљем недавно установљеног Фонда за науку Републике Србије.

    Фонд за науку је основан у марту ове године, а претходно је донет закон који регулише његов рад. Реч је о битној промени, која ће донети много доброг, не само научној заједници, него и Србији“, каже за Спутњик Милица Ђурић Јовичић, директорка Фонда.

    „То је све део једне дубоке реформе науке која је у току већ неко време. Она је потребна како би се обезбедило институционално финансирање за све који су запослени на институтима и факултетима и који се баве научним радом, а са друге стране омогућио и компетитивни развој изврсних идеја; како би се пружила шанса некоме ко по квалитету и идејама искаче и потребна су му додатна средства да би то реализовао“, објашњава она.

    Лабораторија
    © CC0 / Image by jarmoluk on Pixabay
    Лабораторија

    Наша саговорница додаје да конкурса за финансирање научних истраживања у Србији није било од 2011. године, а у међувремену је стасала читава генерација доктора наука који нису имали прилику да се укључе у пројекте, а посебно да њима руководе.

    Шта нуди ПРОМИС

    Зато је отворен ПРОМИС, први конкурс урађен по угледу на многе друге европске и америчке фондове. Пошто је пилот-пројекат, обухвата све научне области. „Тако ћемо знати којој да се обратимо на следећем конкурсу“, каже директорка Фонда.

    „У оквиру пројекта издвојено је 6 милиона евра. Лимит по пројекту је 200 хиљада евра за тим до шесторо људи. То је препоручено као износ који би требало да буде довољан за све области. Конкурс је намењен онима који су докторирали у последњих 10 година. То нису баш толико млади људи као што можда неко мисли, нису почетници, они већ имају неке резултате, учествовали су у пројектима, али нису њима руководили, а сада могу и да укључе младе истраживаче у свој тим“.

    Овај, али и сви други конкурси и пројекти биће представљени јавности, да би се видело на који начин ће допринети развоју друштва. То ће бити пројекти који сами по себи имају научни допринос, што је јако важно, али ће многи имати и практичну примену.

    Подршка сарадњи са привредом

    У будућности, Фонд за науку ће посветити посебну пажњу програмима који ће подржавати сарадњу са привредом, који воде ка комерцијалним решењима.

    Конкурси Фонда за науку очекују и оне који су управо крочили у свет нових сазнања - екипа Факултета техничких наука на победничком постољу светксог такмичења из роботике.
    © Фото : ЕУРОБОТ
    Конкурси Фонда за науку очекују и оне који су управо крочили у свет нових сазнања - екипа Факултета техничких наука на победничком постољу светксог такмичења из роботике.

    У бављењу црном статистиком о одливу мозгова, скрајнута је чињеница да у Србији живи готово 4.000 доктора наука који имају до 40 година. Реч је само о људима који су запослени у научно — истраживачким институцијама, раде у привреди, на клиникама. Захваљујући посебном програму Фонда за сарадњу са дијаспором, многи од њих имаће прилику да упознају управо наше људе који су своје знање пренели у друге земље, каже Ђурић Јовичићева.

    „Јако је битно да људи који се баве науком имају прилику да отпутују, да виде како изгледа истраживачки рад у другим лабораторијама. Битно је да се врате овде и то пренесу, нове методологије рада, искуства и начине вођења пројеката. Мени је то пуно значило, имала сам ментора који је имао прилику да ме пошаље у адекватне истраживачке лабораторије. Сарађивала сам са Данском, Израелом, Француском, Кином, да одем у Русију и Америку“, каже наша саговорница.

    Она је доктор наука електротехнике и рачунарства, а пре него што је дошла у Фонд за науку, четири године је била директорка Иновационог центра Електротехничког факултета у Београду.

    Све почиње од радозналости

    Иако је спремала рад везан за електромагнетику и антене, на крају се одлучила за истраживање које се тиче хода на штиклама, односно, како висина потпетица утиче на ход, јер се жене жале на болове. „Тако сам од штикли дошла до бежичног сензорског система за анализу хода који се користи у медицини“, објашњава.

    „Осим што је помогло том мом истраживању, испоставило се да једна лабораторија у Данској има потребу баш за таквим системом који би користили за пацијенте који су имали мождани удар, који су на рехабилитацији и потребно им је прецизно мерење параметара хода. Оно што је почело као моја радозналост када су у питању штикле, завршило се као комерцијални систем који је прво продат Данској, а затим у више лабораторија широм Европе“.

    Скенер здравог и мозга оболелог од Алцхајмерове болести
    © CC BY 2.0 / Institut Douglas / Flickr
    Скенер здравог и мозга оболелог од Алцхајмерове болести

    Отворена је и компанија која се даље бавила тим радом, а стигла су и значајна средства да се систем унапреди за пацијенте који пате од неуродегенеративних и Паркинсонове болести.

    Конкурс који ће младим научницима из Србије омогућити да на сличан начин реализују своје пројекте отворен је до 2. септембра, а све појединости заинтересовани могу пронаћи на порталу Фонда за науку Републике Србије.

    Тагови:
    конкурс, фонд, докторат, млади, Србија, наука
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога