Слушајте Sputnik
    Земљотрес

    Појачана сеизмичка активност у региону: Ко у Србији има разлога да страхује од земљотреса?

    © AP Photo / Guillermo Arias
    Наука
    Преузмите краћи линк
    0 352
    Пратите нас

    У региону је појачана сеизмичка активност, али грађани Србије не треба да страхују, пошто се не очекују велики земљотреси, попут оних који су претходних дана погодили Турску и Албанију, изјавио је данас Бранко Драгичевић, заменик директора Републичког сеизмолошког завода Србије.

    Он је рекао да се у Србији ништа значајније неће догађати по питању земљотреса, ако се пореди са досадашњом геолошком историјом. Напоменуо је да се не могу увек предвидети земљотреси, али да се свакако у Србији у будућности не очекују земљотреси веће магнитуде од шест јединица Рихтерове скале.

    У Србији је најјачи земљотрес био 1922. године у Лазаревцу, магнитуде 5,9 јединица Рихтерове скале.

    © AP Photo / Hektor Pustina
    Последице земљотреса у Албанији

    „Разлог за страх ће у будућности имати само они који живе у сеизмички необезбеђеним објектима, а то су објекти који су грађени пре доношења одређених прописа који гарантују стабилност објеката, затим — лоше одржавани објекти, као и они који су грађени мимо прописа“, изјавио је Драгичевић за Танјуг.

    Он је рекао да се велики земљотреси „припремају“ неколико година, као што је био случај са потресима који су се догодили сада у Турској (5,7 степени) и у Албанији (5,8 степени).

    „На просторима Турске и Албаније очекује се смиривање тла које ће трајати неколико месеци, можда и неколико година. Земљотрес у Турској се догодио на истом месту где и земљотрес 1999. године (7,4 по Рихтеру), када је у околним градовима и Истанбулу погинуло око 18.000 људи. Тада је потпуно уништено око 50.000 кућа, а неколико стотина хиљада људи остало је без крова над главом“, навео је он.

    Активности у централно-медитеранском појасу

    Драгичевић каже да су након тога настале студије које су предвиђале да ће се до 2030. године догодити доста јак земљотрес магнутуде 8,5 јединца Рихтерове скале и да овај који се сада десио (почетком августа, магнитуде 6,5 по Рихтеру) није тај велики очекивани земљотрес.

    „Да би се смањиле последице земљотреса потребно је порадити на јачању свести о присуству сеизмичке опасности, а то ми као друштво често заборављамо. Потребно је радити на припремљености и јачати организације које се баве проценом ризика и које реагују у ванредним ситуацијама“, истиче Драгичевић.

    Људи у страху од земљотреса изашли на улице Истанбула
    © AP Photo /
    Људи у страху од земљотреса изашли на улице Истанбула

    Он каже да је сеизмичка активност на просторима Турске, Албаније, Црне Горе и БиХ део сеизмичке активности централно-медитеранског појаса, односно простора где се дешава пет до седам одсто свих земљотреса на планети, као и око 17 одсто најјачих земљотреса у свету.

    Драгичевић додаје да је сеизмичка активност тла стална и да се на њу не може утицати, али да се може утицати на последице.

    Напомиње да се не може предвидети тачан датум земљотреса, већ само простор и временски оквир, као и да се може порадити на превентиви, односно да се могу заштити постојећи објекти и да се може обезбедити да се нови граде у складу са прописима који гарантују њихову стабилност.

    Он је подсетио да је у Србији било јаких земљотреса, као на пример 2010. године у Краљеву (5,4 по Рихтеру), затим 1998. године у Мионици (5,6 по Рихтеру)...

    Објашњава да земљотреси настају због тектонских покрета који су за људе неприметни.

    „Живимо у илузији да је тло непокретно. Налазимо се, у ствари, на мега плочама, које су у међусобној интеракцији и које се приближвају и подвлаче једна испод друге. На тим контактима ствара се сеизмичка енергија и, када не може отпорност стена да истрпи, генеришу се сеизмички таласи. Тако смо, у последњих 15 дана, имали сеизмичку активност изражену на територији БиХ и Албаније, а затим и пре неки дан у Турској“, рекао је он.

    Наше планине порасту сваке године за један до два центиметра

    Драгичевић каже да се сваке године на нашој планети очекује да ће се догодити у просеку 500.000 земљотреса.

    „Тако да се на сваких 30 секунди негде догоди земљотрес. Очекивања су да ће се, по статистици, у једној години догодити два разорна земљотреса, чије магнитуде би биле од осам до девет јединица Рихтерове скале. Затим, да ће бити око 20 катастрофалних земљотреса и да ће бити неколико десетина и стотина земљотреса какав је био, на пример, овај у Албанији“, рекао је он.

    У снажном земљотресу јачине шест степени по Рихтеровој скали, који је данас погодио западни део Турске повређене су 23 особе и оштећено је више кућа.
    © AP Photo /
    Призор из града Бозкурта на западу Турске после земљотреса

    Поједини медији у региону су пре неки дан пренели да је потрес који се догодио овог месеца у Албанији навео стручњаке, као и грађане БиХ, на размишљање — да ли тај догађај има везе са учесталим потресима последњих месеци на подручју БиХ, којих је од почетка године било 44.

    Стручњаци су, међутим, рекли да потрес у Албанији нема везе са учесталим подрхтавањима тла у БиХ.

    Тло у Албанији је ове године подрхтавало 340 пута, а најјачи удар је био јачине 5,8 степени по Рихтеру и за собом је оставио значајну материјалну штету. Повређено је више од 130 људи.

    Сеизмолози кажу да је до потреса дошло померањем афричке тектонске плоче, која се протеже све до Алпа.

    „Та афричка тектонска плоча диже наше планине годишње за један центиметар или за два, оне расту“, рекао је Иван Брлек, сеизмолог Федералног хидрометеоролошког завода у БиХ.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога