Слушајте Sputnik

    Да ли је пронађена нова сила природе која би могла открити једну од највећих мистерија свемирa?

    © CC0 / пиксабеј
    Наука
    Преузмите краћи линк
    21149
    Пратите нас

    Мађарски истраживачи можда су открили нову, пету силу природе, која би коначно могла да разреши једну од највећих мистерија универзума — постојање и природу тамне материје.

    Универзумом управљају четири основне силе — гравитациона сила, слаба нуклеарна сила, електромагнетна и јака нуклеарна сила. Међутим, већ се дуго говори о томе да постоји пета сила, али научници то, једноставно, нису могли да докажу. До сада. Можда.

    Наиме, нова студија Атиле Краснахоркаја и његових колега из Института за нуклеарна истраживања у Мађарској открива да они мисле да су открили нову врсту бозона при распадању изотопа берилијума 2016. године.

    Берилијум-8 током распадања емитује светлост, а ако емитована светлост буде довољно јака, испаљује и електрон и позитрон, који се одбијају под предвидивим углом. На основу нашег тренутног разумевања физике, тачније на основу Закона одржања енергије, како енергија расте, „предвидљиви“ угао би требао да се смањује. Међутим, није тако.

    Тим научника био је сведок неочекиваног повећања броја две атомске честице које се раздвајају под углом од 140 степени, што није у складу са постојећим моделима и проценама и што је потенцијално указало на постојање потпуно нове врсте основног бозона.

    Три од четири познате фундаменталне силе имају бозоне који управљају њиховим привлачним и одбојним силама, а гравитацију теоретски контролише хипотетичка честица која се назива „гравитон“, а коју научници тек треба да открију и посматрају.

    Нови бозон није могао бити грешком помешан са неким од његових „колега“, зато што има посебно карактеристичну масу — 17 мегаелектронволти (или отприлике 33 пута већу од електрона). Такође, не живе јако дуго, трају само 10 до минус 14 секунди.

    Тим је желео да понови своју теорију о могућој петој сили којом управља нови бозон, али је преусмерио фокус са берилијумских на хелијумска језгра, у којима су парови електрона и позитрона такође раздвојени под углом који није усклађен са тренутним моделима (115 степени).

    Обрнутим инжењерингом њихових запажања, тим научника је утврдио да је језгро хелијума такође могло да произведе краткотрајни бозон са масом од око 17 мегаелектронволта — отуда и његово име Икс17.

    Најновија студија тек треба да буде прегледна, али часопис „Физикал ривју летерс“ прихватио је претходно истраживање научног тима.

    Након што њихова открића буду темељно упоређена, можда ћемо коначно решити дугогодишњи и често збуњујући проблем обрачуна тамне материје, која чини огромну већину универзума и за коју се верује да је одговорна за нека „збуњујућа“ понашања међу звездама.

    Тагови:
    гравитација, природа, Универзум
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога