Слушајте Sputnik
    Наука
    Преузмите краћи линк
    12440
    Пратите нас

    Иако се спекулисало да су хомосапиенси истиснули неандерталце који су због тога изумрли, научници су открили нешто друго.

    Можда ипак нисмо били криви — истраживања смрти неандерталаца открила су да су наши рођаци густих обрва и издужених глава, уместо да су их надмудрили хомосапиенси, изумрли искључиво због лоше среће.

    Научници тврде како је становништво неандерталаца било толико мало у време када су модерни људи стигли у Европу и на Блиски исток, да су их међусобно укрштање, природне промене наталитета и смрти, као и однос полова уништили као врсту, преноси „Експрес“ писање „Гардијана“.

    Неандерталци су популација праљуди из средњег палеолита, названа по фосилним остацима нађеним 1856. у долини Неандертал крај немачког града Диселдорфа. Живели су у Европи, на Блиском истоку и у западној Азији између 250.000 и 30.000 године пре нове ере. Многи антрополози виде у неандерталцима изумрлу побочну лозу човечанства.

    У зависности од мишљења о њиховој блискости са данашњим људима, део научника их сматра подврстом (хомосапиенс неандерталензис) унутар врсте хомосапиенс, док их други издвајају као посебну врсту хомонеандерталензис, што потврђују новија палеогенетичка истраживања.

    Приказани као „глупи“

    Често представљени као једноставни, тупасти рођаци модерних људи, неандерталци су заправо имали сличан мозак и развој културе као хомосапиенси. Иза себе су оставили низ сложених алата, осликаног накита и уметности у шпанским пећинама.

    Имали су ниску и издужену лобању, изражене надочне лукове, задебљање на потиљачној кости, избочен средишњи део лица са широком носном шупљином. Доња вилица није имала избочену браду, а груди су биле бачвасте. Били су снажно грађени, прилагођени хладним климатским условима. Просечна висина износила им је око 167 центиметара, тежина око 80,8 килограма, а запремина мозга близу 1.520 кубних центиметара.

    Жене хомо сапијенса и неандерталца у Музеју антропологије у Лиону
    © AP Photo / Laurent Cipriani
    Жене хомо сапијенса и неандерталца у Музеју антропологије у Лиону

    Међутим, нова открића показују да први модерни људи који су стигли у Европу нису били надмоћнији у односу на неандерталце, као што неки извештаји тврде.

    „Устаљена је прича да је хомосапиенс напао Европу и Блиски исток где су живели неандерталци и да их је надмудрио и надвладао. Главни закључак нашег рада јесте да немамо везе с тим, већ да неандерталци напросто нису имали среће и поклопио им се лош сплет околности“, каже Крист Весен са Технолошког универзитета у Ајндховену.

    Фактори нестанка

    Да би истражили шта је могло да доведе до краја неандерталаца, истраживачи су направили модел како је њихова популација могла да ишчезне кроз 10 хиљада година, узимајући у обзир три различита фактора: међусобно спаривање које је штетило здрављу становништва, потом такозвани алејски ефекат, где мала популација не успева да расте због ограниченог избора партнера, а има премало људи за лов, заштиту хране од других животиња и подизање деце групе. Трећи фактор су биле природне флуктуације стопе наталитета, то јест, однос између полова у зависности од смрти.

    Модели су показали да неандерталци вероватно нису изумрли само због парења блиских сродника. Али, у комбинацији са такозваним алејским ефектом и другим природним променама у популацији, то је могло да доведе до њиховог краја. Када су стигли модерни људи, број становника неандерталаца износио је између 10.000 и 70.000 јединки.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога