Слушајте Sputnik
    Наука
    Преузмите краћи линк
    0 363
    Пратите нас

    Нови модел који су развили научници настоји да објасни бујну природу слојевитог талога воде и леда на Марсовом јужном полу, који очигледно садржи угљен-диоксида колико и целокупна атмосфера планете.

    Истраживачи са Калифорнијског технолошког института, Универзитета у Колораду и НАСА лабораторије за млазни погон у Калифорнији развили су нови модел који се бави везом између Марсове атмосфере и ледених лежишта, преноси Физ.орг.

    Према писању медија, тим је желео да потврди теорију коју су 1966. године објавила двојица научника са Технолошког универзитета, када су постулирали да присуство танке атмосфере угљен-диоксида на Марсу, коју је први пут открио свемирски брод „Маринер IV“, може да се објасни постојањем „дугорочно стабилног поларног талога леда угљен-диоксидана планети, које „контролише глобални атмосферски притисак“.

    Нови модел истражује постојање слојевитог складишта ледене воде и леда угљен-диоксида на Марсовом јужном полу, које очигледно садржи толико угљен-диоксида колико целокупна атмосфера планете данас.

    „Обично, када користите модел, не очекујете да се резултати толико поклапају са оним што посматрате. Али дебљина слојева, како је одредио модел, лепо се подудара са радарским мерењима са сателита у орбити“, рекао је Петер Бухлер, доктор наука компаније НАСА и аутора модела.

    Истраживачи нагађају да је лежиште настало због Марсовог колебања на ротационој оси током последњих 510.000 година, што је довело до тога да пол прима различиту количину сунчеве светлости.

    Тако се лед формирао када је јужни пол примио мање сунчеве светлости, али подлегао током сунчанијих периода, а овај циклус довео је до стварања наизменичних слојева воде и леда.

    „Наше одређивање историје великих Марсових промена притиска је од суштинске важности за разумевање еволуције Марсове климе, укључујући историју стабилности течности воде на површини Марса“, приметио је Бухлер.

    Тагови:
    наука, Космос, лед, Марс
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога