Слушајте Sputnik
    Наука
    Преузмите краћи линк
    1239
    Пратите нас

    На хиљаде људи у Кини заражено је коронавирусом, а више од 200 их је умрло. Према проценама истраживача, следеће недеље би могло бити двеста хиљада заражених. Највероватније је нови опасни вирус човечанство добило од змије коју је појео такозвани нулти пацијент, што није први пут да се нека заразна болест пренесе са животиња на људе. 

    У јесен 2012. године у болницу у Саудијској Арабији примљен је пацијент са симптомима вирусне упале плућа. Анализе су показале до тада непознат изазивач болести из породице коронавируса. Од тада је у свету потврђено више од две и по хиљаде случајева заразе у 27 земаља. Већина заражених је из Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата и Јужне Кореје. 

    Вирус МЕРС, блискоисточни тешки респираторни синдром, није био веома заразан. Са човека на човека вирус се преносио само при блиском контакту, али је зато стопа смртности била веома висока. Према подацима Светске здравствене организације, скоро 40 одсто пацијената је умрло од компликација изазваних инфекцијом, упалом плућа и отказивањем бубрега. 

    Камиле пренеле вирус 

    У 2013. години међународна група научника на челу са Шантал Рескин са Националног института за здравље и животну средину у Холандији нашла је у крви једногрбих камила антитела вируса МЕРС. У Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима, где је регистрован највећи број случајева, често користе ове животиње за путовање, једу њихово месо и пију млеко камиле. Очигледно су се тако и заразили вирусом, који је захваљујући мутацијама преживео у људском организму. 

    Касније, након дешифровања генома вируса МЕРС, научници су изнели хипотезу да се изазивач појавио међу слепим мишевима, пренесен је на камиле, а са њих на људе. 

    До јула 2015. године научници су развили вакцину против нове инфекције која је показала високу ефикасност прво код мишева, а затим и код људи. Према речима званичног представника Светске здравствене организације Тарика Јазаревича, тај изум ће помоћи и у борби са тренутним кинеским коронавирусом.

    Мишја грозница

    Ебола је велики проблем афричких земаља. Овај вирус су људи добили од летећих лисица и макаки ракоједа, врсте примата из породице мајмуна — главних носилаца разних врста вируса из рода ебола. Инфекција се први пут појавила 1976. године. Тада је од 600 заражених умрло скоро 400 људи. Након тога је регистровано безначајно избијање епидемије (до сто пацијената), али права катастрофа је избила 2014-2015. године, када је од вируса ебола умрло 11.000 од 28.000 заражених људи у 11 земаља света. 

    Лекари у заштитним оделима
    © AP Photo / Chinatopix
    Лекари

    Према подацима међународне групе научника, изазивач болести је мутирао и зато се још лакше преносио са човека на човека. Још једна карактеристика вируса је његова способност да буде отпоран на терапију и да остане у организму пацијената који су оздравили, односно, бивши пацијенти су заразни. У Либерији је жена која је оздравила после вируса ебола и више од годину дана живела без икаквих симптома, пренела вирус на три члана своје породице. 

    Осим тога, у последње време трагове вируса ебола налазе код животиња и људи који су далеко од жаришта епидемије. Тако су у новембру прошле године антитела на изазивача вирусне хеморагијске грознице нашли у крви слепих мишева који живе на североистоку Индије. Антитела су пронађена и код локалних становника који се баве ловом.

    Међутим, смртоносна епидемија се скоро може избећи. Вакцина против вируса еболе је разрађена 2016. године и показала се 100 одсто ефикасном, а јесенас је одобрена у Европи.

    „Поклон“ од мајмуна

    Прошле године научници су установили да постоји нова подврста вируса имунодефицијенције човека (ХИВ) — десета по реду. Први вирус су издвојили из крви пацијента још 1983. године. Тада су одмах два истраживачка тима из Француске и САД, независно један од другог, описали до тада непознати вирус из породице ретровируса. За то су 2008. године добили Нобелову награду. До данас је овај вирус однео више од 32 милиона живота.

    Према информацији Оксфордског универзитета, ХИВ долази из града Леополдвила, данашње Киншасе — главног града Демократске Републике Конго. Тамо се појавио 1920-их година. Вероватно су се у почетку људи заразили од шимпанзи вирусом имунодефицијенције мајмуна. Затим је изазивач мутирао и прилагодио се људском телу. Седамнаест година касније ХИВ се појавио у главном граду Републике Конго — Бразавилу, до 1940-их година у Лубумбашију и Мбуџи Мајију. Шездесетих година прошлог века регион је доживео прву велику епидемију ХИВ инфекције. 

    Шездесетих година прошлог века вирус се појавио на Хаитију и Јамајци, одакле се проширио до Сједињених Држава. Према мишљењу запослених на Аризонском универзитету (САД), нулти пацијент се највероватније појавио у Њујорку 1970. године. У Совјетском Савезу првог зараженог су идентификовали тек 1987. године, а први смртни случај од сиде је забележен 1988. године. 

    Ултраструктурална морфологија новог коронавируса 2019-нЦоВ
    © REUTERS / CDC / Handout
    Изглед новог коронавируса

    Данас је у свету више од милион заражених ХИВ-ом. Још увек је немогуће потпуно излечити особу са таквом дијагнозом. Лекови, једноставно, не дозвољавају вирусу да се размножава и тако заустављају болест. Док особа узима лекове, она је клинички здрава. Без терапије, болест се одмах враћа. 

    Али нада још постоји. У свету су описана три случаја потпуног опоравка након пресађивања коштане сржи од даваоца са ретком мутацијом гена CCR5 — његови носиоци су имуни на ХИВ. 

    Тагови:
    терапија, наука, инфекција, људи, зараза, животиње, Кина, коронавирус
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога