Слушајте Sputnik
    Наука
    Преузмите краћи линк
    0 375
    Пратите нас

    Научници са Универзитета за науку и технологију у Хонгконгу успели су да развију вештачко око које опонаша људско и које је у појединим сегментима и савршеније.

    Вештачко око које су конструисали кинески научници има структуру сличну људском оку, осетљиво је на светлост, али има и брже реакције. Такође, овај електронски уређај има могућност за још оштрији вид у односу на људски, наводи „Сајенс њуз“.

    „У будућности га можемо користити за израду бољих помагала и у хуманоидним роботима“, наводи инжењер и научник Шиуонг Фан са Универзитета у Хонгконгу.

    Људско око дугује своје широко видно поље и вид високе резолуције мрежњачи која се налази у задњем делу очне јабучице и прекривена је ћелијама осетљивим на светло.

    Фан и његове колеге су искористили закривљену мембрану од алуминијум-оксида опремљену сензорима направљеним од материјала осетљивог на светло — перовскита, како би опонашали ту структуру у својој синтетичкој очној јабучици. Каблови спојени са вештачком мрежњачом шаљу податке са сензора на обраду, баш као што то чине нервна влакна која преносе сигнале из људске очне јабучице до мозга.

    Вештачка очна јабучица региструје промене осветљења брже него људско око, отприлике за 30 до 40 милисекунди у односу на 40 до 150 милисекунди. Уређај се прилагођава количини светлости као и људско око, али његово видно поље износи 100 степени у односу на 150 степени колико има људско око. Ипак, и то је велики напредак у односу на обичне пљоснате сензоре с видним пољем од 70 степени.

    У теорији, синтетичко око је способно за много већу резолуцију у односу на људско, јер вештачка мрежњача садржи око 460 милиона сензора за светло по квадратном центиметру, док на нашој мрежњачи има само 10 милиона, преноси РТС.

    Наравно, пред научницима и инжењерима је још доста посла како би уређај био усавршен.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    научници, вештачко, око
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога