Слушајте Sputnik
    Наука
    Преузмите краћи линк
    22160
    Пратите нас

    Постоји више теорија о томе шта би могло изазвати изумирање човечанства – од инвазије ванземаљаца до удара астероида, међутим, међу научницима који се баве потенцијалним катастрофама, постоји консензус да су неки ризици за апокалипсу вероватнији од других.

    Ситуације које би могле довести до изумирања људске врсте научници називају егзистенцијалним ризицима.

    Егзистенцијални ризик различит је од онога што бисмо могли назвати „редовном“ опасношћу или претњом, објашњава Лук Кемп, научни сарадник у Центру за изучавање егзистенцијалних ризика на Универзитету у Кембриџу, који проучава историјске цивилизацијске колапсе и ризике које представљају климатске промене данашњице.

    „Ризик у типичној терминологији треба да буде састављен од опасности, рањивости и изложености“, изјавио је Кемп за „Лајв сајенс“.

    Нуклеарни рат

    Као пример број један, Кемп наводи нуклеарни рат, који су историја и популарна култура утиснули у нашу свест као један од највећих потенцијалних ризика за опстанак људи. Наша рањивост на ову претњу расте ако земље производе високо обогаћени уранијум и ако политичке тензије међу народима ескалирају. Та рањивост одређује нашу изложеност.

    Као што је случај са свим егзистенцијалним ризицима, не постоје доступне и прецизне процене колико би земаљског становништва могла да елиминише нуклеарна олуја. Али очекује се да би ефекти велике нуклеарне зиме – период замрзавања и ограничене производње хране која би уследила након рата изазвана димном нуклеарном маглом која сунчеву светлост блокира да продре на Земљу – били тешки.

    „То било би потпуно страшно и могло би довести до смрти великог слоја човечанства. Али изгледа мало вероватно да би то само по себи довело до изумирања“, рекао је Кемп.

    Пандемија

    Злоупотреба биотехнологије је још један егзистенцијални ризик којим се баве научници. Једна од злоупотреба посебно забрињава научницу Касиси Нелсон, а то је злоупотреба биотехнологије за инжењеринг смртоносних патогена који се брзо шире.

    Као један од вођа тима за биолошку сигурност на Институту за будућност човечаноства на Универзитету Окфорд, Нелсонова истражује питања биолошке безбедности са којима се суочава човечанство, попут нових заразних болести, пандемије и биолошког оружја.

    Вируси, илустрација
    © Фото : Pixabay
    Патоген посебно дизајниран да буде заразан и смртоносан може бити далеко штетнији од природног и потенцијално може усмртити велику количину земаљског становништва у ограниченом временском року.

    Она признаје да патоген за који је посебно дизајниран да буде заразан и смртоносан може бити далеко штетнији од природног и да потенцијално може усмртити велику количину земаљског становништва у ограниченом временском року.

    Али упркос страху који би могао да се створи, нарочито у нашем тренутном пандемијском свету, она верује да је вероватноћа да ће се то догодити мала. Ипак, величина потенцијалне претње одржава пажњу истраживача о овом ризику.

    Климатске промене

    У врху листе егзистенцијалних ризика су и климатске промене које су већ довеле до опадања и изумирања многих врста на планети. Пратеће појаве климатским променама – несигурност у снабдевању храном, несташица воде и екстремни временски догађаји, постају све опасније за опстанак људи.

    Међутим, Кемп описује климатске промене као „егзистенцијални мултипликатор ризика“ на глобалној скали, што значи да оне појачавају друге претње опстанку човечанства. Наводи да би несташица хране или воде појачала међународне тензије и покренула нуклеарне ратове са потенцијално огромним људским жртвама.

    Овакав начин размишљања наглашава међусобну повезаност егзистенцијалних ризика. Као што је Кемп наговестио, мало је вероватно да би масовни догађај изумирања проузроковала једна несрећа попут нуклеарног рата или пандемије. Уместо тога, историја нам показује да већину цивилизацијских колапса покреће неколико испреплетених фактора.

    Катастрофалан догађај могао би оставити само неколико стотина или хиљада преживелих на Земљи, што би довело у питање одрживост човечанства. С друге стране, колапс би могао избрисати само део човечанства, али последично покренути глобалну несигурност и сукоб и умањити нашу отпорност на друге претње.

    „Не говоримо о једној идеји како би изгледало изумирање или како ће се оно одвијати. То је нијансираније од тога“, објаснио је Кемп.
    Вештачка интелигенција

    Постоји и други угао – егзистенцијални ризик за човечанство не мора нужно да угрози наш опстанак. Егзистенцијални ризик може бити онај који умањује наш потенцијал као врсте – било да је то наша способност да постанемо раса у свемиру или да достигнемо одређени ниво технолошке доминације.

    Вештачка интелигенција
    © CC0
    Интелигентни роботи, нехотично ослобођени стега, могли би наметнути широки надзор људи инадмашити нас и физички и психички.

    Један истакнути ризик који се уклапа у ову категорију је вештачка интелигенција. Истраживачи сматрају да би интелигентни роботи, нехотично ослобођени стега, могли наметнути широки надзор над људима и могли би нас надмашити и физички и психички. То би узурпирало нашу доминацију на планети и могло би фундаментално изменити представу о томе шта значи бити човек.

    Човечанство по себи

    Ма колико поменути ризици били шаролики, сви имају заједнички именитељ – људи одређују њихов потенцијал да се остваре. Сабин Роман, научни сарадник у Центру за проучавање егзистенцијалних ризика, моделира еволуцију и колапс у друштву гледајући на прошле цивилизације, укључујући и Римско царство.

    Он сматра да се већина егзистенцијалних ризика „ствара“ и да су укорењени у друштвима и системима које друштва производе. Према његовом мишљењу, тежња човека за сталним растом доводи до експлоатације, планетарног уништења и сукоба. Иронично је да то само повећава неке од највећих претњи са којима смо данас суочени, као и нашу рањивост.

    „Ако заправо желимо нешто променити, врло мало реалног утицаја можемо имати на спољне факторе. То је више наше унутрашње функционисање као друштва које се може променити“, каже Роман.
    Тагови:
    научници, човечанство, апокалипса, масовно изумирање
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога