Медицински феномен: Умрла половином прошлог века, а њене ћелије и даље живе

CC0 / пиксабеј / Крв
Крв - Sputnik Србија
Пратите нас
Име Хенријете Лакс, уписано је у медицинске уџбенике, а њене "бесмртне" ћелије су деценијама коришћене у изузетно важне медицинске сврхе.

Овој Афроамериканки из сиромашне породице пореклом из Вирџиније, која је расла на плантажама дувана, дијагностификован је канцер цервикса почетком 1951. године, када је имала 30 година.

Лечила се у "Џонс Хопкинсу" пошто је то била најближа болница која је примала пацијенте Афроамериканце. Лекар Хауард Џонс је приликом прегледа узео узорак израслине са Хенријетиног цервикса и послао га у патолошку лабораторију где је убрзо утврђено да је реч о ћелијама рака, малигном епидермоиду.

Упућена је на зрачење, а током третмана узета су јој још два узорка ћелија и предата америчком научнику немачког порекла Џорџу Ото Геју. Ото Геј је баш у то време основао Лабораторију за културе ткива и осмислио неколико апарата који су помогли лабораторијском узгоју ћелија, па је почео да "узгаја" ћелије канцера из Хенријетиног цервикса, преноси портал Наука кроз приче.

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Yesterday marked the 100th anniversary of the birth of Henrietta Lacks (1920 -1951) commonly referred to as “the mother of modern medicine." Her cells have been used in experiments in labs around the world but were cultivated without her consent. Eventually, her story led to the rewriting of the rules around ethics in healthcare. Lacks, an African American tobacco farmer was diagnosed with an aggressive form of cervical cancer in 1951. Her doctor at Johns Hopkins Hospital in Baltimore obtained a biopsy from her cervix for diagnosis and treatment. A small part of her tissue was taken to the tissue culture laboratory without Lacks’ knowledge or consent, a common practice at the time. Nobody had yet successfully been able to keep human cells alive for a long period of time outside the body until Lacks' arrival. Dr George Gey, who was head of the tissue culture laboratory found that Lacks’ cells survived. From there, Lacks' cells were dubbed 'HeLa cells' by scientists to disguise their origin and became the first cells found to also replicate outside of the human body in culture & would go on to become the "most prolific and widely used human cell line in biology." Lacks sadly died from the disease 10 months after arriving at hospital at age 31, and was buried in an unmarked grave while her cells continue to be vital to studying diseases, (including covid-19 today) as well as for developing vaccines, HPV and for IVF. They have become the foundation of a multibillion-dollar industry. There are more than 17,000 patents and over 110,000 medical publications involving HeLa cells. Sadly however all of this was without Lacks' or her family's informed consent. In fact, the world only came to know about her contribution to medicine in the 1971, after Dr. Gey's colleagues published an article in a medical journal with Lacks' name in it and two years later Lacks' own family learned of her contributions after one of Lacks' daughters-in-law had dinner with a friend whose husband was a cancer researcher. Read more about this incredible story. #HenriettaLacks #science #medicine #health #blackhistory

Објава коју дели A r o n G a l a (@aron_gala) дана

За разлику од претходних покушаја узгоја ћелија које је успевао да одржи у животу само неколико дана, Геј је открио да поједине Хенријетине ћелије непрекидно бујају и не умиру након неколико деоба, па је њиховим размножавањем успео да створи линију ћелија. У октобру 1951. године Хенријета Лакс је умрла од рака који је метастазирао по читавом организму, али се њене ћелије настале из узорка ткива и данас непрекидно размножавају, живе и умиру у лабораторији. Ланац ових ћелија постао је бесмртан – одржава се деценијама и познат је као ХеЛа линија ћелија.

Осим што је сам податак о узгоју бесмртних ћелија фасцинантан, суштина њиховог узгајања је да се користе за бројна медицинска тестирања. Оне су, на пример, у наредним годинама послужиле да се направи вакцина за дечју парализу, која је на њима тестирана. Затим, ХеЛа ћелије су биле прве људске ћелије које су успешно клониране 1955. године, а у то време већ су биле у масовној производњи и истраживачи су их све чешће потраживали. Коришћене су за испитивање сиде, ефеката разних лекова и хемијских супстанци, затим рака и низа других болести.

Захваљујући њима, научна заједница је дошла до око 11.000 патената и узгојено је до данас, процењује се, око 20 тона ХеЛа ћелија. Иако чак није познато ни где је тачно гробно место где је Хенријета Лакс сахрањена, на накнадно постављеном надгробном споменику записано је да ће њене бесмртне ћелије заувек наставити да помажу човечанству.

Прочитајте још:

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала