Слушајте Sputnik
    Наука
    Преузмите краћи линк
    32741
    Пратите нас

    Група америчких астрофизичара успела је да најпрецизније измери количину материје у свемиру, што је до сада представљало вечну тајну космоса. Према резултату објављеном у часопису Астрофизикал Журнал, од укупне количине материје и енергије које чине свемир, материја износи 31.5 посто, плус-минус 1.3 посто.

    Осталих 68.5 посто је тамна енергија, тајанствена сила која узрокује убрзавање ширења свемира током времена, што је најприје закључено проматрањем удаљених звезда у експлозији касних 1990-их.

    Другим речима, ово значи да је укупна количина материје у свемиру еквивалентна 66 милијарди билиона пута маси нашег Сунца, рекао је Мохамед Абдуллах из Риверсајда, астрофизичар с калифорнијског универзитета и водећи аутор истраживања, преноси Јутарњи лист.

    Већи део ове материје, 80 посто, назива се тамном материјом. Њена природа још није позната, али се може састојати од неке још увек неоткривене субатомске честице.

    Последња мерења добро одговарају вредностима која су претходно истражиле друге групе научника које су користиле другачије космолошке технике, попут мерења температурних флуктуација код ниско енергетске радијације преостале од Великог праска.

    „Ово је стогодишњи процес и с временом постајемо прецизнији“, рекла је Гилиан Вилсон, коауторка истраживања и професорка на калифорнијском универзитету.

    „Једноставно је сјајно што можемо да направимо тако темељно мерење свемира, а у исто време да не напустимо планету Земљу“, додала је.

    Како се заправо мери свемир?

    Група научника је усавршила 90 година стару технику која укључује посматрање начина на које галаксије орбитирају унутар гроздова галаксија - огромних система који садрже хиљаде галаксија.

    Из ових запажања схватили су колико је снажан гравитациони трзај сваког галактичког грозда, из чега се потом може израчунати укупна маса тог скупа.

    У ствари, објаснила је Вилсон, њихову технику је првобитно развио легендарни астроном Фриц Звицки, прва особа која је посумњала у постојање тамне материје у групама галаксија током 1930-их.

    Он је приметио је да је удружена гравитациона маса галаксија које је посматрао у оближњој групи галаксија Кома била недовољна да спречи те галаксије да не одлете једна од друге, па је закључио да у целој причи мора да постоји друга невидљива материја.

    Група стручњака с калифорнијског универзитета усавршила је Звицкијеву технику, развивши уређај ког су назвали „GalWeight“, који прецизније утврђује које галаксије припадају одређеном грозду, а које не.

    Тамна материја

    Применили су свој уређај на Sloan Digital Sky Survey, најдетаљнију тродимензионалну карту свемира, измеривши масу од 1800 група галаксија и тако израдивши каталог.

    Напослетку, упоредили су број галактичких гроздова које су проматрали према јединици волумена у свом каталогу наспрам серије компјутерских симулација, од којих је свака учитавала другачију вредност за укупну материју свемира.

    Симулације са премало материје имале су неколико гроздова, док су их оне с превише материје имале много.

    Вредност коју су пронашли и назвали „Goldilocks“ савршено одговара симулацији.

    Вилсон је објаснила да би нас прецизнија мера укупне количине материје свемира могла одвести корак ближе схватању природе тамне материје, „јер знамо тачно колико материје требамо да тражимо“ кад научници врше честичне експерименте.

    Такође, „укупна количина тамне материје и тамне енергије говори нам о судбини свемира“, додала је, са прецизним научним консензусом да идемо према „Великом смрзавању“ кад се галаксије удаљавају једна од друге, а звезде у тим галаксијама временом остају без погонског горива.

    Тагови:
    свемир, космос, тамна материја
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога