Слушајте Sputnik
    Наука
    Преузмите краћи линк
    8208
    Пратите нас

    Добитник Нобелове награде за физику, сер Роџер Пенроуз, тврди да је пре Великог праска постојао још један Универзум, а доказ за то још увек постоји у виду црних рупа.

    Непосредно пошто је објављено да је добитник Нобелове награде због значајних пробоја у Ајнштајновој теорији релативитета, као и доказа о постојању црних рупа, сер Роџер Пенроуз је у итервјуу за британски Телеграф изјавио да је пре нашег постојао још један Универзум и да осећамо његову енергију кроз црне рупе.

    Сер Роџер тврди да су такозване Хокингове тачке – тачке великог, необјашњеног електромагнетног зрачења на небу – остаци неког претходног Универзума.

    Ова претпоставка је део теоријског модела универзума названог конформна цикличка космологија. Према овој теорији, Хокингове тачке представљају последње избацивање енергије (у облику такозваног Хокинговог зрачења) из старијег универзума, кроз црну рупу.

    Црна рупа је објекат чије је гравитационо поље толико јако да ни један облик материје или зрачења – па чак ни светло – не може да му се одупре. Могуће је да се један овакав објекат налази у средини наше галаксије. Научници Рајнхард Генцел и Андреа Гец, који са сер Роџером деле Нобелову награду, дошли су до најуверљивијег доказа за претпоставку да се у средини Млечног пута налази супермасивна црна рупа.

    Постоји могућност да је временски период потребан за потпун нестанак црне рупе дужи од тренутне старости нашег универзума, те је овај нестанаке немогуће опазити.

    Како преноси Индепендент, сер Роџер је нагласио да „Велики прасак није почетак. Пре њега је нешто постојало, а то нешто нас чека у будућности“.

    © AP Photo / Fredrik Sandberg
    Научници Рајнхард Генцел и Андреа Гец, који са сер Роџером деле Нобелову награду, дошли су до најуверљивијег доказа за претпоставку да се у средини Млечног пута налази супермасивна црна рупа.

    Наш универзум се непрестано шири, и сва маса временом пропада, а према овој мојој лудој теорији та далека будућност постаје Велики прасак за неки наредни еон. Према томе, наш Велики прасак започео је нечиме што је за неки претходни еон била далека будућност, и тада би постојале сличне црне рупе у фази нестајања које би произвеле ове тачке које ја називам Хокинговим. Ми сада видимо ове тачке. У пречнику су око осам пута веће од Месеца и благо су топлије од своје околине. Имамо прилично чврст доказ да макар шест оваквих тачака постоји“, наводи Нобеловац, преноси РТС.

    Ипак, многи научници оштво одбијају ову претпоставку, тврдећи да још увек не постоји чврст доказ о врсти зрачења која излази из црних рупа. Такође, да би бесконачно велики универзум постао бесконачно мали, потребно је да све честице изгубе своју масу како универзум стари, што је такође често оспоравана претпоставка.

    Према стандардној космологији, Универзум је после Великог праска прошао кроз кратак процес ширења у коме су неправилности у његовој структури елиминисане.

    Као одговор на ове критике, сер Роџер каже да су и црне рупе дуго биле отписане као чисто математички концепт, све док није доказано њихово постојање у стварности.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    универзум
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога