Слушајте Sputnik
    Наука
    Преузмите краћи линк
    1118
    Пратите нас

    Научници мисле да су идентификовали најчуднију планету, коју прекривају океани лаве, на којој дувају суперсонични ветрови, а пада киша од камења.

    Та егзопланета се зове К2-141б. Отприлике је упола већа од Земље, али кружи толико близу своје звезде, која је мања од нашег Сунца, да сваког земаљског дана заврши неколико циклуса са истом површином трајно окренутом ка звезди. Научници предвиђају да ти фактори значе да су две трећине површине К2-141б трајно обасјане сунцем – толико да не само да је добар део планете покривен океаном лаве, већ нека од тих стена може чак и да испари у атмосферу.

    „Све камене планете, укључујући Земљу, започеле су као растопљени светови, али су се потом брзо охладиле и учврстиле“, рекао је у саопштењу Николас Кован, научник са Универзитета Мекгилл у Канади и коаутор нове студије. „Планете лаве дају нам ретки увид у ову фазу планетарне еволуције.“

    Научници који стоје иза нових истраживача желели су да схвате какву атмосферу може имати тако врео свет и како ће га видети земаљска технологија. К2-141б је примамљива мета јер су је проучавале и мисија К2, Насин свемирски телескоп „Кеплер“ и свемирски телескоп агенције „Спицер“. А атмосфера је посебно интригантна јер научници верују да ће Насин свемирски телескоп „Џемс Веб“, који треба да се лансира крајем следеће године, моћи да анализира компоненте удаљених планетарних атмосфера.

    Истраживачи су почели са оним што су досадашње студије утврдиле о К2-141б – на пример, да је густина планете приближно Земљиној. Затим су истражили како површина може изгледати. Тај рад размотрио је компликације попут чињенице да је планета толико близу звезде да је вероватно више од половине површине обасјано сунцем, можда чак две трећине.

    Константна светлост и топлота указују да тај свет вероватно има океан магме дубок десетинама километара, према прорачунима тима. Затим су истраживачи реконструисали како би овде изгледала атмосфера на основу три потенцијална главна састојка, а сви они су чести у корама стеновитих планета.

    Сва три случаја могу подржати атмосферу, израчунали су научници, брзином ветра већом од 1,75 километара у секунди, далеко бржом од брзине звука на Земљи.

    На рубовима атмосфере, где температуре падају, гасовита стена би се охладила тако да може да падне назад на површину као падавина. Ако атмосфером доминира силицијум-диоксид или силицијум-моноксид, те падавине би углавном падале у океан магме, али ако је атмосфера претежно натријум, планета би изгледала још чудније, са чврстим натријумом који цури назад према океанима попут ледника на Земљи, истраживачи наводе.

    Али све ово реконструисање не служи само да би се замислило како би могао изгледати овај заиста бизаран свет, ово је ипак наука. Истраживачи су желели да упореде своје моделе са тренутним и предвиђеним капацитетима посматрања масивних свемирских телескопа. Овде су научници оптимистични: К2-141б називају „посебно добром метом за посматрање атмосфере“.

    А истраживачи чак имају начин да истраже све пре лансирања свемирског телескопа „Џемс Веб“, рекли су у изјави: снимци свемирског телескопа „Спицер“ требало би да помогну да се утврде температуре дневне и ноћне стране планете, појашњавајући како се модели могу подударати са стварношћу.

    Прочитајте и:

    Тагови:
    планете, свемир, истраживање, егзопланета
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога