Слушајте Sputnik
    Наука
    Преузмите краћи линк
    2872
    Пратите нас

    Киша је на Земљи падала милион година без престанка у периоду познатом као карнијан, пре 230 милиона година. Тај дугорочни кишни период довео је до нестанка многих врста и „отворио врата“ за појаву диносауруса.

    Време у ком је киша падала милион година данас је научницима познато као карнијанска плувијална епизода, која је била климатска прекретница од претходне сушне епохе у тријасу.

    Према последњим истраживањима, управо је ова дугорочна киша заправо била до сада непознати период изумирања због вулканских ерупција и климатских промена, преноси „Лајвсајенс“.

    У том периоду нестала је трећина врста које су живеле у морима, уз такође велики број изумрлих животиња и биљака на копну.

    Милионска киша „очистила“ је простор за појављивање врста као што су диносауруси, али и неких које и даље постоје, закључују научници.

    „После дуготрајног кишног периода, уследила је ерупција нових врста. Бројне групе врста које данас имају централну улогу у екосистему, појавиле су се тада“, каже Јакопо дел Корсо, професор геологије на Универзитету у Вухану.

    Према њиховим проценама, тада су се у океанима појавили планктони, корални гребени, а на земљи жабе, гуштери, крокодили, корњаче...

    Аутори студије о овом периоду верују да је кишу која је трајала милион година изазвало поље лаве познато као Врангелија које је покривало хиљаде километара у данашњој Канади.

    Снажне ерупције, како тврде, послале су у атмосферу око 5.000 гигатона угљеника, што је неколико хиљада пута више него што се сада емитује у атмосферу током једне године.

    Тако велика количина гасова изазвала је екстремне климатске промене. Клима је постала знатно влажнија, кише су постале уобичајене, а океани су постали киселији, што је довело до истребљења бројних врста.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    праисторија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога