Слушајте Sputnik
    Наука
    Преузмите краћи линк
    5329
    Пратите нас

    Стручњаци из Ниша направили су и представили прототип робота-пастира који омогућава да се помоћу апликације за паметне телефоне и ГПС система свима који гаје стоку значајно олакша посао и безбедно чува стадо од неколико стотина грла.

    „Наша идеја била је да пронађемо једно практично мобилно решење које олакшава фармерима да лакше чувају своја стада и омогућава стаду да иде на испашу на природан и ефикасан начин. Робот 'Шепард' контролише, односно покрива парцелу максималне величине 80 пута 80 квадратних метара, која уз овај систем може да се шири и скупља. Систем чине минимум четири роботске јединице повезане жичаном оградом кроз коју протиче струја. На тај начин стадо практично сваког дана на испашу одлази на други пашњак“, објаснили су Душан Крстић, иноватор овог пројекта и доц. др Милан Банић, руководилац пројекта.

    Овакав роботски систем према постојећим стандардима може да чува стадо до чак 620 оваца. Циљ пројекта јесте, истичу Крстић и Банић, да робот „Шепард” заживи на српским ливадама и пашњацима широм света.

    Душан Крстић се после завршетка студија на Саобраћајном факултету у Београду вратио у родни Ниш, где ради у Компанији „Коминг компјутер инжењеринг”, а Милан Банић је доктор машинских наука и ради као доцент на Машинском факултету Нишког универзитета. Пројект је резултат партнерског рада овог нишког факултета и компаније.

    Како истичу иноватор Крстић и руководилац пројекта др Банић, овај роботски систем функционише и у пракси је доказано да можe да ради како је и замишљен. Према њиховим речима, животиње се унутар простора који контролише роботски систем „Шепард” понашају нормално.

    Исто тако наглашавају да предстоји поступак да се прототип прилагоди серијској производњи, што свакако није ни јефтин, нити кратак процес. Ипак, Душан Крстић и др Милан Банић верују да ће робот пастир ускоро заменити човека-пастира, преноси Политика.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    овце, Ниш, робот
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога