Према речима аутора, добијени подаци проширују знање о настанку живота, а такође разјашњавају механизам рада „међузвезданих фабрика“ за синтезу органских материја. Материјал је објављен у часопису „Science Advances“.
Према речима стручњака, сваке године на Земљу падне око три милиона тона међузвездане прашине, која се не састоји само од минералних супстанци, већ и од прилично сложених органских материја, то јест, угљоводоника и њихових деривата.
Научници наводе да су реакције које доводе до стварања органских једињења у свемиру још увек слабо проучене. Кључна карактеристика таквих реакције је да се појављују у потпуном одсуству спољних извора енергије, што их чини изузетно ретким и захтевним за састав реагенаса. У земаљским условима формирање органске материје је много лакше захваљујући разноликости хемијских једињења и могућности добијања топлоте из околине.
У новом истраживању специјалиста са Самарског Универзитета први пут је показано како се најједноставнији полициклични ароматични угљоводоник (ПАУ), инден, може формирати без препрека на температурама које одговарају свемирским условима.
„Мале чврсте честице угљоводоника које садрже ПАУ, које се обично називају међузвездана зрна, заправо делују као молекуларне свемирске фабрике за синтезу органских материја као што су аминокиселине или шећери. Елементарни кораци које смо идентификовали и који воде ка стварању ПАУ у свемиру, од фундаменталног су значаја за разумевање хемије угљеничних материја у нашој галаксији“, рекао је један од аутора истраживања, студенткиња постдипломских студија на Самарском Универзитету Галија Галимова.
Мали небиолошки молекули, како су рекли научници, сакупивши се на површини међузвезданих зрна, могу међусобно да реагују, стварајући тако хемијски „склоп“ сложенијих биолошких молекула. Зрна са таквим молекулима, плутајући кроз међузвездани простор, могу се наћи у повољним условима, где је, по мишљењу научника, на њиховој основи могућ настанак живота.
„Реакција коју смо описали се одвија између молекула стирена и метилдинског радикала. Као резултат, добија се прелазно стање, које се циклизује и затим доводи до стварања ароматичног индена и атомског водоника“, рекла је Галија Галимова.
Тренутно не постоје алтернативе за описани механизам формирања индена у свемиру, рекли су истраживачи. Друга позната реакција без препрека која доводи до стварања индена је реакција између бензина и молекула алила, али оба ова једињења су нестабилна и нису откривена у дубоком свемиру.
Спроведено астрохемијско моделирање предложене реакције у потпуности је потврдило њену могућност одвијања у свемирским условима.
Истраживање је спроведено у блиској сарадњи са стручњацима са Универзитета Хаваји у Манои, Међународног универзитета Флорида и Бенедиктинског колеџа у Ачисону (САД). У будућности истраживачки тим намерава да настави са истраживањима у овој области.
Прочитајте још:
