Слушајте Sputnik
    Наука
    Преузмите краћи линк
    0 022
    Пратите нас

    На цртежу под бројем 281 који је објављен пре више од једног века у кембриџскoj "Природнoj историји", није приказана обична људска глава, већ скица лобање Имануела Канта (1724–1804), једног од најзначајнијих мислилаца свих времена. Можда ће вас изненадити, али величина ове лобање послужила је као изговор за смрт и прогон великог броја људи.

    Налик на свог некадашњег носиоца из Кенигсберга (данашњег Калињинграда у Русији), Кантова лобања оставила је траг у историји, али је нажалост, довела до развоја једне мрачне квазинауке са чудовишним последицама.

    Када је велики филозоф, познат по скромности и као сат прецизним, строгим дневним навикама, преминуо, остављајући иза себе огромну филозофску и научну баштину, а да за живота никада није напустио Кенигсберг, сахрањен је у свом граду уз велике почасти.

    Том приликом, његова је лобања одвојена у тела и одмах је уочено, оно што се јасно види и на скици (као и на бројним Кантовим портретима), како је величина кранијалног дела, у коме је смештен мозак, већа од просечне људске лобање. Лобања је зато скицирана да би потом била студиозно проучавана.

    Испоставило се да ће расправа о облику Кантове главе потрајати током читавог 19. века и довести до дубљег заснивања френологије, науке о људским лобањама, пише Наука кроз приче.

    Ова квазинаука, испрва развијена као салонска разбибрига, полази од тезе како су људски дух и карактер личности повезани са обликом и величином лобање. Уз такве премисе, Кантова глава сматрана је примером изузетних интелектуалних моћи, а фотографију њеног одливка проучавали су сви рани френолози.

    Ова врста истраживања, настала из потребе да се пронађу нови начини за тумачење људског карактера, довела је до развића краниометрије, некада саставног дела антропологије.

    Краниометријским мерењима утврђује се читав низ нумеричких фактора (на пример, кранијални индекс као однос висине и дужине главе) који, уз касније генетички оспорену претпоставку да расе људи постоје, омогућују разврставање у одређену расну категорију.

    Мада сам велики немачки филозоф нема ништа са нацистичким идејама, испоставиће се, нажалост, да ће френологија постати посебно популарна међу нацистима који су у њој видели елегантан, научни основ за поделу људи. Када су нацисти 1933. године дошли на власт у Немачкој, била је то и дословно "победа лобања". Тачније, победа доликокефалних лобања, преноси Национална географија.

    Мало је наука, па и псеудонаука, имало такву мрачну злоупотребу, какву је доживела френологија у нацистичкој Немачкој.

    Краниометријске анализе постале су државно питање 1935. године када су у Нирнбергу изгласани чувени закони о расама (закон о држављанима Рајха, закон о заштити генетског здравља и закон о заштити немачке крви и части). Ови закони увели су краниометријска мерења у болнице, школе и друге установе.

    У логорима смрти попут Бухенвалда, где су извођени медицински експерименти, кранијални индекс је одлучивао о животу и смрти. Иначе, само доликокефалне лобање чији је кранијални индекс био већи од 80 сматране су аријевским, док је низак кранијални индекс брахикефалних лобања значио да њени носиоци не припадају ниједној од пет довољно чистих раса чији су припадници могли бити држављани Немачке. Био је то нумерички изговор за холокауст и расне прогоне широм Европе.

    У међувремену, Други светски рат је окончан, нацисти и њихове тековине су уклоњени, а идеје френологије и других сличних подухвата "мерења расних особина" давно су напуштене.

    Кантови земни остаци се и даље налазе у истом граду, као пре два века, а од 1924. у Кенигсбергу је славном мислиоцу подигнут импресиван маузолеј. Има извесне ироније у томе да је сам град у коме се маузолеј налази и где је све почело са Кантовом лобањом већ дуго није део Немачке и данас представља најзападнију територију Руске федерације.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    историја, лобања, Имануел Кант
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога