Слушајте Sputnik
    Наука
    Преузмите краћи линк
    Пише
    22358
    Пратите нас

    Записи у генима одређују предиспозиције за обољевање од короне, а генетски маркери указују и на ток развоја обољења. Гени различитих народа нису исти, па стручњаци Института за нуклеарне науке "Винча" покушавају да сазнају који су генетички параметри оболелих у Србији повезани са тежом клиничком сликом и омогуће да се делује превентивно.

    Лабораторија за молекуларну генетику овог института од националног значаја већ 20 година се бави истраживањем генетике комплексних, углавном масовних, незаразних болести, кардиоваскуларних, неуродегенеративних и различитих облика канцера. Радили су и истраживање везано за поједине инфективне болести, као што је вирус хепатитиса Ц.

    ДНК
    © CC0 / Pixabay
    ДНК

    Истраживање Винче: ковид и гени Срба

    Резултате су применили у новом истраживању, јер је ковид показао да класични фактори ризика управо за болести које Винча истражује, дијабетес и гојазност, пушење, значајно утичу на то колико ће компликована клиничка слика короне бити.

    На челу истраживачког тима је др Маја Живковић, научна саветница у Институту „Винча“ која за Спутњик каже да резултати истраживања могу значајно да помогну и у процени примене постојећих лекова у борби против ковида 19.

    „Желимо да видимо да ли ковид удружено са овим болестима које већ изучавамо може да доведе до компликација које, не само да ће да покажу акутно тежу клиничку слику, већ можда могу да буду повезани и са неким компликацијама у будућности. Стотине пацијената је укључено у студију, то је јако битно за нас у Србији, јер сви европски конзорцијуми који су радили велике студије везане за генетичке маркере, настанак и компликације комплексних болести, углавном не укључују нашу популацију. То је стицај околности, али не узимају узорке из нашег региона, тако да је нама јако битно да знамо колико су неки од тих генетичких маркера чести у нашој здравој популацији“, каже Живковићева.

    Вакцинација студената
    © Sputnik / Лола Ђорђевић
    Вакцинација студената

    Дакле, истраживање чини компликованим, али и занимљивим, чињеница да научници у Винчи не могу пресликати све разултате истраживања спроведених на западноевропским популацијама, зато што се наши гени разликују. Постоји могућност да су неки генетички маркери код нас ређи или чешћи.

    „То не морају да буду драстичне разлике, сви смо ми европска популација, али неке фине разлике које могу да се детектују ипак могу да нам укажу на то како ми да развијамо нашу националну превенцију“, истиче Живковићева.

    Она објашњава да је стручњацима пре свега потребна ова информација како би могли да упореде колико је нека генетичка варијанта чешћа код оног ко је развио тежу клиничку слику ковида.

    Превенција и терапија

    Међутим, циљ истраживања је комбинован. Важна ставка је превенција, а она је код кардиоваскуларних болести на нашем простору јако битна, зато што велики проценат људи у Србији дође у ситуацију да испољи симптоме ове болести.

    Девојка пуши цигарету
    Дијабетес, гојазност и пушење значајно утичу на то колико ће компликована клиничка слика короне бити

    „Превенција је нешто на шта прво морамо деловати, а други корак је терапија, то су заправо паралелни кораци. Истраживања која радимо, осим што детектују могуће таргете за развој нових терапија, детектују и маркере на основу којих би могли да превенирамо неке компликације, не само код ковида, већ код комплексних болести које су јако присутне у светској популацији, а и код нас, које су заправо највећи узрочници смртности у целом свету“, истиче др Маја Живковић.

    Она додаје да је већ доказано да су многи гени који су битни за настанак дијабетеса, повећаног ризика од компликација код пушача могу да имају значајну улогу и у развоју компликоване клиничке слике код ковида, али да је нова технологија стручњацима омогућила да оду корак даље.

    „Већ се зна да генерички фактори имају улогу, то је рађено када је био актуелан САРС, али тада технологија анализе генома није била таква да су могли да раде велике студије које би нам дале много више информација, које сада можемо да прикупимо“, каже Живковићева.

    Анализа ДНК у лабораторији
    © Sputnik / Михаил Воскресенский
    Анализа ДНК у лабораторији

    Стручњаци Института за нуклеарне науке "Винча" у овом пројекту користе сва светска истраживања, најсвежије информације других еминентних институција, у покушавају да сазнају шта од свега тога у нашој популацији има значај за оно што је циљ истраживања. 

    „Заправо, сарађујемо са конзорцијумом који обухвата многе земље и студије, то је светска иницијатива везана за ковид, а уз све то, као прво и најбитније, саражујемо са клиничким институцијама у Србији. Не можемо ништа да урадимо без дугорочне и добре сарадње коју имамо са клиничким центрима у Србији, јер су нам подаци о нашим пацијентима најважнији“.

    САРАДЊА СА ТЕКСАСОМ

    Истовремено, други тим Института ради на пројекту "КОВИДТАРГЕТ", чији је циљ пренамена одобрених лекова за лечење болести ЦОВИД-19.

    Овај пројекат, који финансира Фонд за науку Републике Србије, реализују се у сарадњи Института за нуклеарне науке "Винча" као носиоца пројекта, Хемијског факултета Универзитета у Београду и Националне Лабораторије за тестирање антивирусних лекова Универзитета у Тексасу.

     

    Тагови:
    Институт Винча, гени, истраживање, коронавирус
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога