Слушајте Sputnik
    Остали спортови
    Преузмите краћи линк
    3236
    Пратите нас

    Милка Бабовић, бивша југословенска атлетичарка и спортска новинарка, преминула је у Загребу у 93. години.

    Како су пренели хрватски медији, она је преминула од последица компликација хроничних болести узрокованих вирусом корона.

    Милка Бабовић је у болници провела последња два и по месеца живота.

    Рођена је 27. септембра 1928. у Скопљу, а у Загребу је живела од 1948. године где је студирала хемију на Технолошком факултету.

    Дипломирала је на Вишој педагошкој школи у Загребу (1963.) спорт и физичко васпитање, хрватски и немачки језик. Говорила је енглески и немачки, а служила се француским и руским

    Као чланица Младости, била је атлетска репрезентативка Југославије, двапут светска студентска првакиња у трчању на 80 метара с препонама (1953.у Дортмунду и 1957. у Паризу). На ЕП у Берну, 1954., била је пета на 80 метара с препонама.

    Уз то, 17 пута била је првакиња Југославије, 27 пута рушила је државни рекорд (у неколико дисциплина), 26 пута била је чланица репрезентације, два пута првакиња Балкана.

    У анкети „Спортских новости“ три пута је била проглашена за најбољу хрватску спортисткињу, а два пута је ту награду добила на нивоу Југославије.

    Од 1949. бавила се спортским новинарством као спољни сарадник. У почетку је писала за „Народни спорт“ , касније учествовала у радијском програму Радио Загреба, а повремено сарађивала с „Вјесником“, „Слободном Далмацијом“, „Ослобођењем“ и низом других часописа.

    Од 1957. била је стално запослена на Радио Телевизији Загреб, прва је спортска репортерка у Хрватској, оснивачица спортске редакције телевизије и њена прва уредница, сарађивала је са свим програмима ТВ Загреб.

    Покренула је прво јутарње вежбање уз ТВ екран (емисија „Вежбајте с нама“) 1958., а заједно са Жужи Јелинек у емисији „Породица и домаћинство“ је организовала прву модну ревију у студију.

    Сарађивала је и на емисији „Пионирски мозаик“ (Мендо и Славица) у делу о спорту.

    Неколико година, од 1958. уређивала је емисију ТВ Загреб „Телеспорт“, која се попут округлог стола активно бавила физичком културом културом и спортом.

    Многи познати спортисти, тренери, педагози, лекари и политичари проговарали су у емисији о рекреацији, врхунском спорту, опасностима, лепоти, о допингу, о школском систему физичке културе, о дворанама… Због специфичног начина коментарисања постала је заштитни знак ТВ преноса уметничког клизања.

    Осим небројених репортажа и јављања са свих спортских догађаја широм земље, као репортер и коментатор радила је и на ОИ у Риму 1960. и Минхену 1972, на Зимским олимпијским играма у Инцбруку (1964. и 1976.), Греноблу (1968.), а на ЗОИ у Сарајеву 1984. била је заменица водитеља Прес центра.

    Током каријере као коментаторка је пратила атлетику (6 ЕП), клизање, гимнастику, веслање, коњички спорт, скијашко трчање и брзо клизање. За време ОИ у Лејк Пласиду 1980. радила је као инструктор ЕБУ (Евровизије) у облику помоћи у организацији преноса са ОИ.

    За потребе ОИ у Сиднеју 2000. учествује у изради система за праћење модерног петобоја, а за Салт Лејк Сити (ЗОИ 2002.) за потребе система праћења клизања.

    Истовремено с радом на ТВ Загреб учествује и у другим редакцијама, уређује и рубрику о спорту у дечјем листу „Смиб“ (од 1970-1981.), била је сарадница „Плавог вјесника“, а сарађивала је и у другим новинама и часописима. Била је коаутор дела Хрватске опште енциклопедије (слова „Х“ и „И“), и чланица уређивачког одбора стручног часописа „Историја спорта“ (излазио 1970-1999).

    Бабовићева је била председница Секције спортских новинара Хрватског новинарског друштва (данас Хрватски збор спортских новинара) од 1974.-1978., а у два мандата била је чланица Југословенског олимпијског одбора.

    ​► Хрват неће Србина за селектора: Вујовићеви тренерски квалитети равни су нули

    ► Маљковић: Да не одемо у Токио би био историјски неуспех

    ► Србија је због љубави добила шампиона, а „могао је да оде било где“

    Тагови:
    преминула, Милка Бабовић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога