За сусрет контакт групе у Минску, све је спремно… У главни град Белорусије су стигли преговарачи. Почели припремни разговори експерата… После преговора, неће бити изјава за штампу…
А припреме су биле веома озбиљне. После московских преговора лидера Француске, Немачке и Русије, у Берлину су заменици министара иностраних послова тих земаља као и заменик украјинског шефа дипломатије, разговарали пуних седам сати. Из њихових шкртих изјава могло се закључити да је много питања остало нерешено и да ће се „Нормандијска четворка“ добро помучити на састанку у Москви.
Један од највећих проблема који ће бити на дневном реду је разилажење Москве и Кијева око линије разграничења, која није одређена ни после септембарских преговора, па зато није повучено ни тешко оружје иако је то било договорено. У међувремену се ситуација озбиљно изменила, устаници су заузели још најмање 500 километара територије, и биће врло тешко без присуства миротвораца на том простору обезбедити мир.
А миротворци су, такође, проблем – мало је вероватно да ће Кијев, ако уопште прихвати њихово присуство, прихватити да у саставу мировних снага буду представници Русије и држава ЗНД, док Москва, највероватније, неће пристати да међу њима буду НАТО војници.
Једнако ће бити тешко одредити границе евентуалне „аутономије Донбаса“ која се ових дана чешће помиње – и једна и друга страна се грчевито придржавају својих схватања граница и образлажу их жртвама које су пале у борбама за ту територију.
У преговорима четворке појавиће се један иако неприсутан, али врло важан члан – Америка. Зато многи аналитичари сматрају да је посета Ангеле Меркел Вашингтону једнако важна, ако не и важнија од иницијативе за мир. Одавно је јасно да се без америчке „лаке руке“ криза у Украјини никако неће решити. А „америчка рука“ у овом тренутку, држи оружје и поставља ултиматуме Русији.
За сваки случај, огласио се и сенатор Мекејн, који је поново, само неколико сати пре састанка у Минску, изјавио да Оланд и Меркелова „треба да се стиде“ зато што се залажу против испоруке оружја Кијеву. Наравно, исто се односи и на САД, које „немају прво да одбију помоћ Украјини“.
Буквално из минута у минут Америка појачава притисак – Обами није било довољно све оно што је рекао канцеларки Немачке, него је и директно запретио Путину речима да ће „Русија платити високу цену, ако настави агресију на Украјину“. Тешко је заиста поверовати да неко озбиљан верује да се претњом Русији може постићи жељени резултат. Или се, заправо, управо рачуна на супротну реакцију?
Са оваквом подршком, није чудно што се заменику шефа украјинске дипломатије учинило да су на берлинском састанку постигнути „значајни резултати“, што је уредно објавио на Твитеру.
А преговори се ипак воде, зато што је јасно да, чак и ако буде донета одлука о испоруци америчког оружја Украјини (што уопште није невероватно), то оружје не може да стигне ни за дан, ни за недељу, а можда ни за месец. А после тога следи обука војника. Кад се са свих страна пуца, то је веома дуг период. Кијев у овом тренутку нема много избора – или да одмах прекине рат, или да претрпи озбиљан пораз од кога ће се после веома тешко опоравити. Зато ће, можда и гласати за мир. А и то је нешто – можда се неко у међувремену уразуми…
