Слушајте Sputnik
    Грб самопроглашене републике Косово

    Годишњица једностраног проглашења независности: Косово остаје колонија великих сила

    © AFP 2017/
    Политика
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    0 67094

    Седам година од једностраног проглашења независности Косова проблем јужне српске покрајине остаје нерешен, и упркос бриселском дијалогу који је у току, списак отворених питања на релацији Београд-Приштина је подужи.

    Седам година од једностраног проглашења независности Косова проблем јужне српске покрајине остаје нерешен, упркос бриселском дијалогу који је у току, списак отворених питања на релацији Београд-Приштина је подужи. Притом, због тешке економске ситуације све је већи број Албанаца који „трбухом за крухом" покушавају да се нелегално пребаце на територију земаља Европске уније. Према оценама аналитичара, то показује да силне милијарде долара којe су од рата 1999. до данас у тај пројекат уложиле Америка и земље Европске уније нису донеле напредак.

    Србе на Косову, чији су представници након последњих парламентарних избора ушли у косовске институције, поред одусуства економских шанси муче и бројни други проблеми — од безбедносних, преко неравноправног третмана, до одузете имовине…

    Потпредседник владе у Приштини Бранимир Стојановић каже за Спутњик да се Срби ни данас, као ни пре седам година, не слажу са независношћу Косова, али да је обавеза представника српске заједнице да очувају постојање Срба на тој територији.

    „Године које су за нама нису биле лаке, нарочито период одмах после проглашења независности… Ми то нисмо промовисали, нисмо тражили, а трпимо последице те одлуке. Наша је одговорност да сачувамо наш народ, да урадимо све што је потребно, не водећи рачуна о сопственој сујети, већ пре свега о интересу свога народа", рекао је Стојановић.

    Кад је реч о економској ситуацији, потпредседник косовске Владе наводи да је и у бившој Југославији овај регион био најсиромашнији, што је и данас. Због немогућности да се створи било какава нада да ће се то променити, Албанци, посебно млади, одлазе са Косова. Према речима Стојановића, огромне суме новца које је међународна заједница утрошила на Косовo нису донеле просперитет.

    „Није то ни први ни последњи пут да је огроман новац уложен у нешто што није дало неке резултате, али то је питање за оне који су тај новац давали. Тај се новац у реалном животу данас не види, не постоји, разним каналима је вероватно отишао или у сумњиве руке, или се вратио одакле је и дошао", закључује Стојановић.

    Цена „независности"

    Аналитичар Душан Јањић наводи да су од НАТО интервенције 1999. године, на Косово потрошена велика средства од којих, како је истакао, боли глава. Он подсећа да је рат на Косову коштао више десетина милијарди долара, а да је за последицу имао на хиљаде људских жртава и велики број избеглица.

    „Све у свему, може се рећи да је Косово, кад се све сабере до сада коштало, и косовске грађане, и Србију, и међународну заједницу више од 100 милијарди долара и да заправо не постоји економија која може такав један трошак да санира у наредних 50 до 100 година", примећује он.

    Јањић је изразио наду да ће у будућности бити изведена нека приближна рачуница трошкова пројекта косовске независности јер би то помогло да се сагледа колика је разорност оваквог начина прављења државе, али и да се сагледа одговорност за те трошкове. Косово је, каже, прескуп пројекат и још увек није завршен.

    „Потпуно је непредвидиво када ће пројект Косово бити реализован и да ли ће бити реализован као друга косовска држава, или можда као једна косовска држава, или можда као један полууспели пројекат у некој широј комбинацији Балкана шесторке. Дакле, неизвесно је када, неизвестан је успех тог пројекта али он сувише много кошта", напоменуо је Јањић.

    Према мишљењу Јањића, за Србију би Косово било претешко економско бреме па је много боље улагати у нормализацију односа и јачање и развој региона.

    Посланик опозиционог покрета „Самоопредељење“ у Скупштини Косова Иљир Деда каже да се последња етапа транзиције у којој се Косово налази завршавава егзодусом људи који не верују у економски бољитак.

    „Верујем да је право време да се направи биланс и учешћа међународне заједнице у последњих 15 година у развоју Косова, нарочито ако имамо у виду две ствари, а то је да је више од две милијарде евра уложено у владавину права и изградњу правних институција које не можемо рећи да су превише успешне", напомиње косовски парламетнарац.

    Независност уз ограничени суверенитет

    Деда сматра да је Косово независно, али да има ограничени суверенитет. У економском смислу, како додаје, Косово већ годинама тапка у месту, али одговорност за то није само на Приштини већ и на њеним кључним партнерима.

    „За међународне чиниоце, барем што се тиче 2015. године постоје два приоритета а то су дијалог са Србијом и изгласавање специјалног суда, док су приоритети косовског друштва свакако другачији. У овој години постоји велики и непремостиви јаз између приоритета косовског друштва и приоритета међународне заједнице", каже Деда.

    Према речима Деде, Косово је само део незавршене приче на западном Балкану, а Европска унија, која је најодговорнија на континенту мора да покаже озбиљнији приступ и пружи економску помоћ земљама региона.

    Руски аналитичар Георгиј Енгелгард каже да Косово јесте ушло у неке међународне организације, као што је Олимпијски комитет, али да то није заслуга Приштине већ Вашингтона и Брисела који гурају Косово напред и истовремено врше притисак на Београд да фактички прихвати независност те територије.

    Међународна колонија

    „Као и седам година раније Косово није постало самостални фактор на тлу Балкана и на европском тлу. Као и пре, то је нека врста територије са ограниченим ауторитетом и нека врста међународне колоније, колоније великих сила", оцењује руски експерт.

    Енгелгард напомиње да став Русије према Косову остаје непромењен и додаје да чак и у време украјинске кризе, кад се Москва позива на косовски преседан то не значи да прихвата независност Космета.

    Косово је једнострано прогласило независност 17. фебруара 2008. године. Истог дана признао га је прво Авганистан, а сутрадан и Сједињене Америчке Државе, Француска, Британија, Албанија и Турска. До данас независност Косова је признало 108 држава, али то није учинило више од половине чланица Уједињених нација, међу којима  пет земаља Европске уније, као и две сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација Кина и Русија.

    Тагови:
    независност, Албанци, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога