Слушајте Sputnik
    Политика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 11
    Пратите нас

    У Пољској се обележава пет година од трагичног удеса авиона председника те земље Леха Качињског, који се срушио у Смољенску у Русији у покушају пилота да слете по густој магли. Тада је погинуло 96 људи. Пољско војно тужилаштво за несрећу оптужује руске контролоре лета, што Москва одлучно одбацује.

    Ових дана у јавност су процурели снимци из кокпита авиона који показују да су неовлашћена лица вршила притисак на пилоте да слете. Снимке је емитовала пољска радио станица РФМ, а нашавши се под притиском јавности, пољско тужилатшво је затим објавило транскрипт тих снимака уз два експертска мишљења. Тужилаштво је навело да тиме жели да заустави спекулације тврдећи да је радио-станица објавила непотпуну верзију.

    Стручњацима је пошло за руком да дешифрују фрагменте који су раније сматрани оштећеним и изгубљеним. Тако се сазнало да су 15 минута пре несреће многи путници председничког авиона пили алкохолне напитке, као и да су се у кокпиту пољског „тупољева 154“ налазила неовлашћена лица која су давала инструкције пилотима. Један од њих био је командант Ратног ваздухопловства Анџеј Бласик, који је уверавао да ће пилоти успети да се спусте, без обзира на упозорења контроле лета и густу маглу о којој је претходно дискутовала посада.

    Сергеј Филипенков, уредник листа „Авиоапанорама“, подсећа да се још 2010. године знало да су се у кабини, осим чланова посаде, налазила и друга лица.

    „Истрага је вођена заједно са Пољском, у принципу су били изведени исти закључци, једноставно нису именована лица која су се налазила у пилотској кабини и нису објављени записи. Сада их објављује пољска ваздухопловна служба, како би припремила грађане за непријатну вест: без обзира на то што сву одговорност за доношење одлука, између осталог поводом слетања у отежаним условима, доноси командир посаде, пилот је потпуно веровао команданту Ратног ваздухопловства који је био присутан у кабини (и убеђивао пилоте да ће им поћи за руком да спусте авион) и највероватније секретару службе Качињског“, наводи Филипенков.

    Правни експерт московског Бироа за људска права Борис Пантелејев упозорава да се ова трагедија не сме користити у политичке сврхе.

    „Ова трагична годишњица показује да није стављена тачка на овај случај. На интернету се и даље појављују разне инсинуације на тему оног што се догодило. Сматрам да је Русија учинила максимум да не буде никаквих питања поводом тока истраге и њених резултата. Истрага је била спроведена на међународном нивоу, водила ју је компетентна организација, овлашћена да то чини. Али поред професионалних питања, увек се појављују политичка. У датом случају, чини ми се да треба размотрити случај на суду: све примедбе упућене Русији могао би постепено да размотри суд. Зато што ће незадовољна страна увек користити ову трагедију у политичке сврхе и ми можемо за дуго година да за пољску страну останемо „под сумњом“. Али имамо са чим да изађемо пред суд и да затворимо ову тему у правном погледу“, закључује Пантелејев.

    У објављеним документима за које се верује да су засновани на новој експертизи спроведеној после фебруара 2014, транкрипти снимака из кокпита дати су уз детаљни временски оквир. Могући говорници означени су словима, а скалом од 1 до 4 дефинисан је и квалитет снимака и сигурност с којом се може разумети шта се каже. Међутим, није наведен идентитет говорника, а неки су означени само као „трећа страна“. Једна таква особа названа ДСП изгледа да је давала инструкције пилотима који због лоше видљивости нису желели да слете на војни аеродром у Смољенску. У медијима, укључујући и радио РФМ ДСП идентификована је као командант пољског Ратног ваздухопловства генерал Анџеј Бласик. Експертска мишљења оних који су припремили два документа која је објавило тужилаштво делимично су се концентрисали на ово питање.

    Процена Тужиоца Анџеја Артимовича је одлучнија и извесне реченице изговорене у кокпиту отворено приписује Бласику који је био неовлашћено лице у пилотској кабини. Неке изјаве указују да је Бласик вршио притисак на пилоте неколико секунди пре пада авиона, охрабрујући их да слете.

    Тужиочева верзија транскрипта такође потврђује теорију да је Бласик остао у кокпиту до тренутка кад је авион пао. Последње речи које му се приписују јесте „100 метара“ које се односе на удаљеност од земље, а изговорене су 22 секунде пред удар о земљу.

    Артимович истиче да су нови транскрипт, који је део документа од 107 страна, припремили иследник, пилоти и психолог авијације.

    Други експерт Гразина Деменко закључује да глас који се чује на снимку не припада пилотима, али се уздржава од тога да га директно идентификује. Транскрипт открива да је посада  заиста била забринута због временских услова пред слетање и да су разговарали о томе да не слећу. Посада је очигледно била упозорена од смољенске контроле лета да буду спремни на још један покушај слетања на висини од 100 метара.

    Званични представник Истражног комитета Русије Владимир Маркин рекао је да руски истражни органи немају никаквог основа да говоре чак ни о минималној одговорности контроле лета у Смољенску за несрећу пољског председничког авиона.

    Тагови:
    авионска несрећа, Лех Качињски, Пољска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога