Слушајте Sputnik
    Заставе самопроглашене републике Косово и ЕУ

    Косово на бриселском столу

    © Flickr/ Bobby Hidy/Kosovo Future Maker
    Политика
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    0 021

    Да би дошло до договора о било којој тачки, обе стане ће морати да попусте, само је питање у чему, каже за Спутњик професор Факултета политичких наука и бивши дипломата Иво Висковић.

    Заједница српских општина, енергетика, телекомуникације и „Парк мира“ на мосту у Косовској Митровици биће главне теме дијалога о нормализацији односа Београда и Приштине на високом политичком нивоу данас у Бриселу.

    О Заједници српских општина приштинска страна је избегавала да разговара, сматрајући то питањем унутрашњег уређења, међутим, према Бриселском споразуму, заједница у коју би требало да уђу општине са већинским српским становништвом морала би да има значајне надлежности у здравству, образовању и другим областима важним за свакодневни живот. Ако се питање ЗСО не реши, српска страна не може да пристане на компромис у другим областима, сматра Висковић.

    „Приштинска страна ће тражити своју шансу пре свега код питања телекомуникација и енергетике. Сигуран сам да ће инсистирати на добијању посебног позивног броја за Косово, јер би тиме сигнализирали да имају статус државе или квазидржаве. Није реално очекивати постизање споразума о више ствари. Питања су сувише сложена, а интереси потпуно супротстављени. Обе стране ће попустити, само је питање шта је то у чему ће се попустити“, каже Висковић.

    Он почетну преговарачку позицију српске стране сматра добром и поздравља принципијелни став премијера Вучића када је у питању хидропотенцијал језера Газиводе.

    „Премијер је у више наврата изјављивао како предаја језера Газиводе апсолутно не долази у обзир, док Приштина инсистира да косовска електрична компанија, која је у власништву турског капитала, добије пуну контролу над њима“, рекао је бивши дипломата.

    „Ако ми будемо давали све што другој страни треба, без обзира о каквим се реалним околностима ради, онда је Србија губитник. Газиводе су огромним делом на територији Србије, уколико би га контролисала приштинска страна, бојим да би могао служити као нека врста инструмента за уцењивање тих људи, отуда жеља и потреба да се контрола над тим сачува“, објашњава Висковић за Спутњик.

    „Повратак бившег премијер Косова и некадашњег команданта ОВК Рамуша Харадинаја после хапшења у Словенији, где је био задржан по потерници из Србије, могао би да утиче на исход преговора у Бриселу“, сматра Висковић.

    Висковић каже и да је сигурно да ће Харадинај сада покушати да изврши притисак, јер то је унутар једног дела јавности популарно.

    „Приказиваће се као жртва која је незаслужено хапшена, иако по ономе што се зна, он је итекако крив за многе злочине који су почињени или од стране људи њему блиских, или од људи којима је он командовао и од којих никада није тражио одговорност, нити је предузео“, каже Висковић.

    На инсистирање приштинске стране, на дневни ред стављен је мост који спаја северни и јужни део Косовске Митровице, где су локални Срби поставили жардињере и назвали га „Парк мира“. Саговорник Спутњика убеђен је да је мост у Митровици питање које ће најлакше добити решење, додаје да би спорни мост могао бити претворен у пешачку зону. 

    Београдски тим током разговора у кабинету високе представнице Европске уније Федерике Могерини водиће премијер Србије Александар Вучић а приштинску делегацију косовски премијер Иса Мустафа. Дипломатски извори у Бриселу тврде да је Могеринијева свесна да је нереално очекивати да се сва четири сложена проблема разреше на сутрашњем састанку, али да ће инсистирати се постигне договор о бар два.

    Према изјавама европских званичника, уколико разговори буду плодоносни, Србија би прва поглавља могла да отвори већ на јесен, а најкасније до краја године.

    Тагови:
    Газиводе, мост, заједница српских општина, преговори, Бриселски споразум, Александар Вучић, Иво Висковић, Федерика Могерини, Иса Мустафа, Косовска Митровица, Брисел, Косово и Метохија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога