„Русија разуме жељу Србије да постане део ЕУ и ми веома уважавамо напоре Београда. Уверен сам да је интеграцију Србије у Европску унију могуће реализовати тако да не засмета развоју наших економских и других односа“, изјавио је Наришкин током сусрета са председницом Народне скупштине Србије Мајом Гојковић.
Србија је добила званични статус земље кандидата за ступање у ЕУ 1. марта 2012. године, а преговори су званично започели у јануару 2014. године. Ипак, од тада није отворено ниједно поглавље, а аналитичари су предвидели да би Србија могла постати чланица 2020. године.
Наришкин је потврдио став Москве о Косову.
„Још једном потврђујемо нашу принципијелну позицију, позицију Русије о питању Косова“, рекао је Наришкин Гојковићевој.
Став Русије, како је додао, заснива се на нормама међународног права и посебно на Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација.
Прво заседање српско-руске парламентарне комисије у четвртак
Формирање Парламентарне комисије Народне скупштине Србије и Државне думе РФ подржали су посланици законодавних органа обе државе, изјавио је Наришкин током сусрета са Мајом Гојковић.
Председник Државне думе је истакао да је сарадња Русије и Србије заснована на „богатој историји културних економских, политичких и војно-политичких веза".
Према његовим речима, Руска Федерација високо оцењује сарадњу парламентарних делегација две државе у оквиру међународних организација попут Савета Европе, ОЕБС-а и Црноморске економске сарадње.
Комисија ће радити на ширењу и јачању политичких, економских, социјалних, културних веза међу државама, као и у сфери образовања.
Угасити НАТО
Председник Државне думе Сергеј Наришкин сматра да би НАТО као организацију требало угасити, а да би тај корак погодовао јачању безбедности и стабилности. За почетак, додао је Наришкин, из састава организације могле би бити искључене САД.
„Имам посебан однос према тој организацији, коју сматрам злоћудном болешћу читавог европског континента. Било би боље да се ова организација распусти“, додао је Наришкин током сусрета са Гојковићевом.
Према његовим речима, тако нешто би могло бити учињено кроз неколико фаза.
„После искључивања САД, безболно би се могла распустити читава организација. То би био добар корак ка јачању стабилности на читавом континенту“, додао је председник Думе.
Србија једна од најблискијих земаља у Европи и свету
У Савету Федерације Руске Федерације (горњи дом руског парламента) парламентарци су се састали с делегацијом Скупштине Србије на челу с председницом Одбора за међународне послове Александром Ђуровић.
Председник Одбора за међународне послове Савета Федерације Константин Косачов изјавио је да Русија и Србија имају исти став о томе како би требало да изгледају међународни односи.
„Србија је за нас увек била и остаје једна од најближих земаља у Европи и свету“, рекао је руски сенатор.
Косачов је истакао да ни Србија ни Русија нису равнодушне према активирању планова Црне Горе за учлањивање у НАТО.
Косачов је Србији изразио захвалност због тога што „није учествовала у процесу увођења санкција и што је чврсто дефинисала свој став о том питању“.
И председник Одбора за социјалну политику Савета Федерације Валериј Рјазански за „Спутњик Србија“ каже да су руски парламентарци задовољни сигурним и одрживим односима са српским колегама.
„Добили смо гаранције да српски посланици у европским институцијама и убудуће неће подржавати антируске санкције и одузимање овлашћења Русије у Парламентарној скупштини Савета Европе. Договорили смо се да појачамо сарадњу руских и српских региона. Разговарали смо и о туризму. Тренутно грађани Русије из објективних разлога не могу да путују у Египат и Турску. Србија је у том смислу најбоља алтернатива, јер има интересантну историју, лепу природу и у њој живе гостољубиви људи“, рекао је Рјазански.
Према његовим речима, парламентарци ће о томе разговарати с представницима Руске државне агенције за туризам.
Рјазански каже да Русија нема ништа против ступања Србије у ЕУ.
„Имамо разумевање за све процесе и сматрамо да је то суверено право сваке земље и питање на које треба да одговоре српска влада и српски народ. Да су све земље ЕУ полагале толико компликоване испите попут оних које Србија тренутно полаже, мислим да би ЕУ имала много мање од 28 чланица. Зато што ЕУ стално условљава Београд“, сматра Рјазански.
