Слушајте Sputnik
    Амбасадор Русије Александар Чепурин и министар унутрашљих послова Небојша Стефановић

    Зашто је Руско-српски хуманитарни центар трн у оку ЕУ?

    © Фото : МУП Србије
    Политика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    81480
    Пратите нас

    Иако постоје и чланице ЕУ које имају војне споразуме са Русијом, овој организацији, ако је судити по незваничним изјавама из Брисела, смета само постојања Руско-српског хуманитарног центра. Логичног одговора на питање зашто — нема.

    Изјава председника Србије Томислава Николића да би споразум којим би запослени у Руско-српском хуманитарном центру у Нишу стекли иста права и обавезе као и припадници НАТО-а на територији Србије, могао да буде потписан током посете руског премијера Дмитрија Медведева Београду изазвала је праву малу буру у јавности.

    Тако су поједини српски медији објавили да је ЕУ спремна да „оштро реагује“ уколико нишки Центар добије исте привилегије као и НАТО. Новинар и дугогодишњи дописник из Брисела Филип Родић каже да Брисел већ дуже време прети оштрим реакцијама у вези са српско-руском сарадњом. Према његовим речима, притисак би могао да се односи на даље условљавање српске владе када су у питању европске интеграције.

    „Већ неко време на Србију се врши притисак да се прикључи санкцијама које је ЕУ увела Русији, што је српска влада одбијала. У вези са споразумом око Центра у Нишу, ЕУ не би требало да врши притисак на нас, с једне стране зато што Споразум о стабилизацији и придруживању, који је Србија потписала са ЕУ, у члану 10, у којем се говори о политичком дијалогу у вези са Заједничком спољном и безбедносном политиком, предвиђа једино веће приближавање ставова страна у вези са међународним питањима“, каже Родић.

    Кипар је, подсећа Родић, прошле године потписао десет споразума са Москвом, од чега се два односе на војно-поморску сарадњу. Руско-кипарски споразум о поморској сарадњи предвиђа могућност да руски бродови упловљавају у кипарску луку Лимасол и да се у потпуности служе њеним логистичким могућностима. 

    „Са друге стране, ЕУ упозорава Србију да би потписивање оваквог споразума са Русијом угрозило рад Заједничког механизма за цивилну заштиту коме је Србија приступила прошле године. Не видим на који би начин ближа српско-руска сарадња у вези са кризним и ванредним ситуацијама могла да угрози европски Механизам за цивилну заштиту“, објашњава Родић.

    Регионом се шири фама да би нишки хуманитарни центар могао да добије и војну компоненту. Родић на то само каже да су у страху велике очи.

    „НАТО, САД, а и Брисел, као њихов сателит, теже да на сваки начин избаце Русију са простора Србије и сваку могућност руског учешћа у заједничким подухватима гледају да оспоре јер се осећају угроженим. Осећају да ће њихов примат на овом простору који желе да апсолутно успоставе, бити умањен“, каже Родић.

    Он додаје да је за ЕУ наводно проблем са Руско-српским хуманитарним центром у томе што има регионални карактер, и наводи речи европског комесара за ванредне ситуације који је једном приликом изјавио да би Центар био прихватљив за ЕУ уколико би се ограничио само на деловање у Србији.

    Питање због чега би припадници НАТО-а у Србији требало да имају веће привилегије од запослених у Руско-српском хуманитарном центру је за Филипа Родића логично, али, како каже, он на њега нема логичан одговор.

    „Можда полазе од себе, и пошто имају планове за Србију и њено укључивање у свој војни савез и њено ангажовање, мисле да то исто жели и Русија. Пошто вероватно имају разлога да крију оно што доносе у ову земљу и желе да тај материјал има третман дипломатске поште, мисле да би и Русија имала неки сличан мотив“, објашњава Родић.

    Руска страна од Србије, каже Родић, није тражила ништа више него да запослени у нишком хуманитарном центру имају статус административних радника у Амбасади, што је знатно другачије од дипломатског статуса који је додељен припадницима НАТО-а.

    Тагови:
    Руско-српски хуманитарни центар
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога