Слушајте Sputnik
    Бела кућа у Вашингтону

    Амерички председнички кандидати — шта чека Русију

    © Sputnik / Владимир Федоренко
    Политика
    Преузмите краћи линк
    4038

    Трка за Белу кућу увелико траје. Нема сумње да је једна од горућих тема актуелне кампање управо спољна политика — јачање позиције Америке у глобалној арени и њен однос према Русији. У трци за председника тренутно је шест кандидата — два из Демократске и четири из Републиканске странке.

    Анализирамо какву ће политику водити и какав би евентуално спољнополитички курс према Русији заузели уколико би постали председници Америке.

    Берни Сандерс

    Претендент за кандидатa за председника САД из Демократске странке Бернард Сандерс, социјалиста по опредељењу, позива на радикалне реформе у земљи — бесплатну здравствену заштиту и образовање по угледу на скандинавске земље. Што се тиче спољне политике, он сматра да би Америка требала да одигра активнију улогу у међународној арени, пре свега дипломатски, а не ратовима.    

    Демократски председнички кандидат Берни Сандерс
    © REUTERS / Rick Wilking
    Демократски председнички кандидат Берни Сандерс
    Овом демократи Русија није страна — 1988. године је као члан делегације из Берлингтона посетио Јарослављ ради промовисања пријатељства и јачања сарадње два града, а иронично говори да је и медени месец провео управо у Совјетском Савезу. У Јарослављу се такође састао и са активистима који су га потом посетили у његовом дому у Вермонту. Међутим, све га то није спречило да критикује Русију после референдума на Криму. Он је, такође, позвао и председника Барака Обаму да појача санкције Москви, истовремено указујући и на војно решавање „руског проблема“, уместо позива на дипломатију.

    Спољна политика је за Сандерса периферно питање, јер је његова кампања усмерена против доминације Вол стрита и великих банака. Уколико постане председник, претпоставља се да ће се више фокусирати на домаће проблеме, а да ће се у спољној политици бавити само глобалним питањима.

    Доналд Трамп

    На неки начин, Трамп је јединствена појава у америчкој политици. Милијардер је успео да изгура кампању и, што је још битније, да је значајно промени. Њега етикетирају као прорусуког кандидата, што он, наравно, није. И док су се остали кандидати такмичили у томе ко ће имати јачу реторику против Русије,

    Доналд Трамп
    © AP Photo / Nati Harnik
    Доналд Трамп
    Трамп је имао веома избалансиран приступ. Није непозанто да је у више наврата позивао на нормализацију односа са Москвом, с обзиром да према њему дипломатија и поштовање треба да буду кључне тачке у везама између САД и Русије. Он је такође подржао руске ваздушне нападе у Сирији и противио се америчкој подршци Украјини.

    „Ако Русија жели да иде да се бори против ДАЕШ-а, треба је пустити“, рекао је он једном приликом.

    Уколико Трамп победи на председничким изборима, постоји нада да ће бити настављен дијалог између Вашингтона и Москве, као и укидање санкција Русији. Трамп је такође једини кандидат који је би, у теорији, могао признати референдум на Криму, али би то значило и одређене уступке Москве.

    Хилари Клинтон

    Сергеј Лавров и Хилари Клинтон 2009. године
    © AFP 2018 / FABRICE COFFRINI/POOL
    Сергеј Лавров и Хилари Клинтон 2009. године

    Бивша америчка прва дама и државна секретарка Хилари Клинтон је вероватно најпознатији амерички председнички кандидат у Русији. Клинтонова је са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом 2009. године на симболичан начин — притиском на дугме „ресетовање“, покренула процес побољшања односа двеју држава, што је значило могући нови почетак у односима након рата у Грузији 2008. Тренутно, њен однос према Москви је променљив и крајње недоследан.

    У октобру прошле године Клинтонова је изразила жељу за сарадњу са Русијом по питању Сирије, али је недељу дана касније од тога одустала. Говорила је да САД морају да се супротставе „руском насиљу“, посебно у Сирији, али је два месеца касније опет изразила да намерава сарадњу са Москвом око сиријске кризе.

    Она је, такође, обећала и да Русија, уколико она постане председник, неће успети да поткопа вођство Америке. У овом тренутку, очигледно је да ће за разлику од Сандерса, Хилари много више пажње посветити спољној политици. Претпоставља се да ће Клинтонова следити пут актуелног председника Барака Обаме, укључујући и задржавање постојећих санкција против Русије, а можда чак и увођење нових мера.

    Марко Рубио

    Млади амерички сенатор са Флориде Марко Рубио
    © AP Photo / Andrew Harnik
    Млади амерички сенатор са Флориде Марко Рубио

    Млади амерички сенатор са Флориде близак је Клинтоновој у неким аспектима, када је реч о спољној политици. Рубио је страствени неоконзервативац и поборник је агресивне употребе америчке силе широм света. Према његовој доктрини, Вашингтон би, као што је ДАЕШ-у, требало да се супротстави и Ирану, Кини и Русији.

    Залаже се и за распоређивање америчких војника у Сирији и Ираку, а обећао је и да ће источну Европу заштити од Русије, а југоисточну Азију од Кине.

    Једно од поглавља његовог плана спољне политике посвећено је борби против Русије. Принципи његове доктрине су: вратити Крим Украјини, проширити санкције против Русије, подржати руске новинаре и дипломатски изоловати Москву. Рубио је током кампање веома често оштро говорио против Русије, називајући њеног председника „криминалцем“ или „разбојником“.

    Тед Круз

    Син кубанског имигранта и сенатор из Тексаса Тед Круз разликује се од осталих републиканских кандидата. Круз је најконзервативнији кандидат од када се Бери Голдвотер кандидовао за председника 1964. године.

    Сенатор из Тексаса Тед Круз
    © AP Photo / Jim Cole
    Сенатор из Тексаса Тед Круз

    Његов приступ је спој конзервативних привредних и социјалних питања са избалансираном спољном политиком. Круз је у више наврата описао инвазију на Ирак 2003. године као грешку, а што се тиче односа са Русијом, подржава традиционалне ставове републиканаца — означавајући Путина као „КГБ разбојника“ и залажући се за притиске на Москву због украјинског конфликта.

    Према његовим речима, Путин је искористио слабост Обаме у глобалној арени. Круз је обећао да ће проширити Закон Магнитски, да ће наставити распоређивање система ваздушне одбране у источној Европи и започети снабдевање Европе гасом из шкриљаца.

    Када је реч о Сирији, он је спреман за сарадњу са Путином, с обзиром да обојица деле прагматичан приступ председника Башара ел Асада.

    Џон Кејсик

    Гувернер Охаја Џон Кејсик
    © AFP 2018 / PAUL J. RICHARDS
    Гувернер Охаја Џон Кејсик

    Тешко да се гувернер Охаја може назвати лидером у овој председничкој трци, али постоје спекулације да би управо он могао бити именован за потпредседника САД. Како се традиционално амерички потпредседник више бави спољном политиком од председника, утолико више заслужује да га поменемо.

    Његови ставови у оквиру спољне политике могли би се назвати умереним. Обећао је да, уколико буде изабран за председника САД, неће живети „у страху од Русије“. Рекао је и да ће Америка оборити први руски авион ако би он нарушио предложено увођење зоне забране летова у Сирији.

    Током дебате у децембру, он је такође рекао и да ће забити Русији „песницу у нос“, истовремно оштро критикујући Трампа због низа комплимента које упућује Путину и Русији.

    Све у свему, ниједан кандидат није потпуно пријатељски настројен према Русији. Предрасуде из Хладног рата, чак и 30 година касније, и даље су присутне, а поменути председнички кандидати, као и многи други у влади, као да не желе да виде бенефите од сарадње са Русијом, попут ефикасне борбе против тероризма, обуздавања иранске нуклеарне моћи и држања Северне Кореје под контролом.

    Тагови:
    Америка, односи, русија, избори, Свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога