Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Застава Нагорно Карабах

    Русија не жели рат на „кавкаском Балкану“

    © AFP 2019 / DAMIEN MEYER
    Политика
    Преузмите краћи линк
    0 121

    Током протеклог викенда на самом ободу Европе почео је — можда је боље рећи поново се распламсао — још један сукоб. У оружаним окршајима снага Јерменије и Азербејџана, у ноћи између петка и суботе у Нагорно-Карабаху, према тврдњама званичника обеју страна погинуло је најмање 12 азербејџанских и 18 јерменских војника.

    Уследиле су међусобне оптужбе за одговорност за ескалацију сукоба, а обе стране су на линију разграничења почеле да довлаче додатне оружане снаге.

    Русија и Запад су апеловали на Азербејџан и Јерменију да покажу суздржаност. Руски председник Владимир Путин позвао на "хитан прекид ватре", а Турска је поручила да ће "своју азербејџанску браћу подржавати до краја".    

    О позадини и природи сукоба у Нагорно-Карабаху разговарали смо са Срећком Ђукићем, бивши амбасадором Србије у Белорусији. Он каже да најновији догађаји, који се одвијају практично филмском брзином, вуку корене још из времена СССР-а.

    „Тај спор између Бакуа и Јеревана око Нагорно-Карабаха, који је за време Совјета био у саставу Азербејџана, траје скоро 30 година и до сада је био без већих конфликата — ово је највећа ескалација од 1994. године, упркос мировним напорима целе међународне заједнице. Они очигледно на терену нису донели резултат. Тамо владају велике поделе, та два народа се буквално не подносе. Та тромеђа Азербејџана, Јерменије и Турске се сматра ’Балканом Кавказа‘, и погодан је терен за сталне сукобе“, каже Ђукић.

    У разговору за Спутњик, бивши дипломата наглашава да је, с обзиром на историју тензија у Нагорно-Карабаху, најновији конфликт само наизглед почео изненада, а за тврдње да су пресудни били спољни подстицаји — у том контексту се најчешће мисли на Турску — каже да највероватније немају превише основа.

    „Мислим да је суштина овог најновијег сукоба у томе да је Азербејџан успео ту линију раздвајања да помери унутар Нагорно-Карабаха, а Јерменија не може с тим да се помири — жели да се ствари врате на пређашње стање, или да се нађе нова линија примирја између две стране, које су сада почеле и да пуцају“, истиче он.

    Како каже, поражавајуће је што је за овако кратко време у том конфликту дошло до тога да буде много жртава и материјалне штете, наравно то у случају да је истина то што две стране тврде.

    „Баку се годинама спрем за рат — земља је богата нафтом и гасом, има пара и наоружава се. То је једна високопрофесионалана армија, али ни Јереван није без својих адута — тамо влада веома висок морал, они сматрају, и једни и други, да је то њихова земља. Иако се председници двеју земаља срећу и формално и неформално сваке године, очигледно је да никаквог помака на терену заправо нема“, каже Срећко Ђукић за Спутњик.

    Азербејџан је у недељу прогласио једнострани прекид ватре, али су јерменски званичници саопштили да су сукоби, упркос томе, настављени и на југоисточним и на североисточним деловима фронта. Међутим, упркос свему томе, Срећко Ђукић за Спутњик каже да је оптимиста.

    „Ја верујем да ће ипак тамо доћи до смирења ситуације… Цео тај постсовјетски простор је у потпуно новој позицији, јер је Русија веома одлучна да не дозволи да се потпали један нови рат. Не треба, додуше, заборавити да иако традиционално Москва има јачи утицај на Јереван, а Турска на Баку, Азербејџан никада није био на, да тако кажем, антируској страни. Данашњи председник те земље Алијев има одличне контакте и разумевање са Путином, и уверен сам да ће заједничким напорима доћи до неког мирног решења. Другог пута за тај конфликт заиста нема“, изричит је Ђукић.

    На питање да ли очекује да ће Русија, или можда Запад, одиграти кључну улогу у поновном успостављању примирја у Нагорно-Карабаху, Ђукић каже да ће према његовом мишљењу главни играч заправо бити ОЕБС.

    „Пре свега верујем да ће ту сад прорадити Минска група. Немачка председава ОЕБС-у, и Штајнмајер је, колико видим, већ имао контакте са свим странама, па и са Москвом. Мислим да ће се ићи том линијом — нити је тај конфликт тог обима, нити је територија толико велика или значајна да би ту сад дошло до неког озбиљнијег међународног мешања. Нагорно-Карабах је мањи од половине територије Косова и тамо живи око 140 хиљада људи. Мислим да има много других начина да се тај конфликт уведе у мирне воде“, закључује Срећко Ђукић у разговору за Спутњик.

    Тагови:
    нагорно карабах, Ђукић, Свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога