Слушајте Sputnik
    Томислав Николић

    Крф — симбол страдања, спаса и наде

    © Tanjug / Марко Ђоковић
    Политика
    Преузмите краћи линк
    1110
    Пратите нас

    Председник Србије Томислав Николић поручио је вечерас да је Крф у свести српског народа симбол тројства са којим се рађамо и умиремо: страдања, спаса и наде.

    „Урезано у наше биће, име острва Крф изговара се са највећим поштовањем и љубављу. Са захвалношћу“, рекао је Николић на свечаној академији, којом се на том грчком острву обележава стогодишњица искрцавања српске војске.

    „Памтимо своју голготу, чувамо сећање на страдање, али и захвалност савезницима и житељима острва Крф, који су плакали над нашом судбином и без чије доброте не би био могућ васкрс Србије. Ви сте, драги пријатељи, савезници из Првог светског рата и Крфљани, део славне српске историје коју учимо с поносом и памтимо са захвалношћу. Не учимо је само из уџбеника“, рекао је Николић.

    Николићу је данас уручена и повеља почасног грађанина Крфа, коју је, како је рекао, прихватио са захвалношћу у име свих грађана Србије, у име потомака мученика и јунака, наших предака које су на Крфу примили као што се у кућу прима пријатељ, род, брат.

    „Ова повеља је порука пријатељства међу нама које се читав век преноси са једне на другу генерацију и постаје временом све снажније“, рекао је Николић, додавши да је пуних сто година за Србе сваки долазак на Крф ходочашће.

    За Србе је долазак на Крф и велики час историје, најблиставији део породичног наслеђа који се овде, на острву које је симбол туге и спаса, преноси са оца на сина, са мајке на кћер, додао је он.

    Николић је подсетио да је пут страдања прешло, и до албанске обале стигло, више од 150.000 српских војника, око 100.000 цивила, 23.000 аустроугарских заробљеника, 10.000 коња.

    Са својом војском и народом ходали су остарели краљ, регент, влада, скупштина, а у снегу и леду по стазама и врлетима остало је неукопано на хиљаде људи, рекао је Николић, наводећи да је призор страдања најречитије описао италијански официр Паоло Ђордани у документу Италијанске морнарице из 1917. под насловом „За српску војску“.

    „Ниједно поприште битке није запамтило оволику патњу, толике страшне муке, нити је могуће замислити ишта црње и грозније од изгледа тих људи обложених прљавштином, израњаваних дугим ходом, заражених најодвратнијим болестима, а ипак тако страховито живих у телима у распадању…“, написао је, између осталог, Ђордани, додајући да од хероја који су децембра 1914. протерали и уништили Поћорекове армаде, у њиховим телима ништа више није било живо сем душе.

    Српске снаге на Крфу се укрцавају на француске бродове 1916. године.
    Јавно власништво
    Српске снаге на Крфу се укрцавају на француске бродове 1916. године.

    Николић је нагласио и да Србија заувек памти укупну помоћ и доброту савезника, никада не заборавља њихову посвећеност да оспособе Крф за прихват Срба којих је било више него житеља самог острва.

    „Срби су Крф назвали острвом спаса, Видо острвом смрти. Глад, исцрпљеност, болести, више од стотину умрлих свакога дана, и заједничка, јединствена плава гробница. Не зна се тачан број, не зна се име сваког од тих страдалника који су заувек остали сахрањени у туђем мору, тамо далеко од свог села, од Србије. До тада људска историја није видела такав гроб. ’Света вода‘, рећи ће Милутин Бојић за Јонско море“, рекао је Николић.

    Истичући да постоји нека чудна снага у српском народу, Николић је рекао:

    „Снага у Србина је не само да најстрашнију голготу преживи, већ да живи! Зато је реорганизована, утренирана и француским пушкама наоружана српска војска већ у јесен 1916. победом завршила битку на Кајмакчалану и незадрживо јурнула да ослободи своју отаџбину“.

    Наводећи да је суживот испреплетао многе судбине и код Грка и Срба подједнако изградио свест о трајном пријатељству два народа, Николић је нагласио:

    „Постоје сведочанства да Крфљани Србе не памте само као измучене живе костуре који дишу и ходају, већ као народ који пева када му је најтеже. Сачували смо наду у људску доброту, јер смо успели да убедимо Крфљане да се не плаше што им непозвани долазимо у госте, да ћемо да останемо кратко, док оживимо и кренемо у земљу коју већ имамо наслеђену од својих дедова“.

    Он је подсетио да је због исказане јединствене хуманости одликовао Општину Крф високим одликовањем Републике Србије — Сретењским орденом првог степена.

    „Нека ово одличје моје домовине сведочи за вечност о захвалности Срба грчким пријатељима. Нека оно за Крф буде најлепши симбол нашег братског односа, као што је за нас Крф симбол страдања и васкрса, хуманости савезника и доброте домаћина“, закључио је председник Србије.

    Тагови:
    Први светски рат, историја, Томислав Николић, крф
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога