Слушајте Sputnik
    Састанак опизициних партија у седишту ДС-аСастанак опизиционих партија у седишту ДС-а

    Повратак „отписаних“

    © Tanjug / OKSANA TOSKIC © Tanjug / OKSANA TOSKIC
    1 / 2
    Политика
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    1430

    Међу странкама које су на претходним изборима осталe испод црте нема награђених ако се зна да су једва прешле цензус, а да су неке од њих у претходним сазивима имале и по 80 посланичких места.

    Ванредни парламентарни избори у Србији у српски парламент вратили су странке које су на претходним изборима, одржаним 2014. године, завршиле изборну трку у ванпарламентарном животу. Српска радикална странка, Демократска странка Србије и Либерално-демократска странка, што самe, што у коалицији — успеле су да пређу цензус и поново постану парламентарне странке. Шта се то променило за непуне две године да ове странке поново добију подршку грађана и уђу у парламент?

    Кампања све три странке, за разлику од претходних избора, била је неупоредиво мање „гламурозна“. С друге стране, ни саме странке нису онакве какве су биле на претходним изборима. Демократска странка Србије се распала на неколико фракција после оставке Војислава Коштунице. За разлику од претходних, на ове изборе је изашла у коалицији са покретом „Двери“. Лидер Српске радикалне странке се вратио из Хашког трибунала и поново преузео странку. Чеда Јовановић је на ове изборе изашао у коалицији са Борисом Тадићем и Ненадом Чанком, који су партиципирали и у претходном  скупштинском сазиву. Ниједна од ових странка није променила своју политику, нити је одступила од својих програма због којих је на прошлим изборима била кажњена. Да ли су на овим изборима повратком у парламент — награђене?

    Др Синиша Атлагић, доцент на Факултету политичких наука и професор политичких комуникација и маркетинга сматра да нису. Своје мишљење заснива на тези да у политици нема великог награђивања.

    „Ако причамо о ДСС-у, они су најмање награђени. На прошлим изборима су били самостално близу цензуса, исто као и њихов садашњи коалициони партнер Покрет ’Двери‘. Реч је о странкама које имају релативно коегзистентну политику и теме које нису значајно мењали, па тај један одсто што на овим изборима имају више, не може се сматрати наградом“, каже наш саговорник.

    Међутим, оно што Атлагић истиче као позитивно у вези са ДСС-ом је да њихова основна снага лежи у јасним циљним групама којима се обраћају, другим речима нису „catch-all partу“ (они који под свој кров могу да приме различите опције прим.а.).

    „Највећа предност коју су показали ови избори, кад је реч о овој коалицији, јесте да је значајан број младих људи гласао за њих, што ће у будућности бити њихова основна снага. Ти млади људи се већ идентификовали или би се могли идентификовати са овом коалицијом“, истиче др Атлагић.

    Ни Српску радикалну странку наш саговорник такође не ставља у контекст награђених, наглашавајући да је овде реч о типично лидерској странци.

    „Одсуство Војислава Шешеља се видело на прошлим изборима, као што се и сада види његов повратак. Ако кажемо да је партија као таква, награђена захваљујући имиџу свог лидера, онда би то важило за већину странака, па чак и за Српску напредну странку за коју се не зна колико би мандата добила да на њеном челу није Александар Вучић“, напомиње др Алтагић.

    Што се тиче Коалиције СДС–ЛДП–ЛСВ, у којој је само ЛДП на прошлим изборима остао изван клупа парламента, Алтагић закључује да је њихов резултат и на прошлим и на овим изборима последица тога што је Борис Тадић напустио ДС, и начина на који је то урадио. Тако да награде нема ни за њих.

    „Овако уједињене оне јесу ушле у парламент, али су једва прешле цензус. Али тај део опозиције је и те како на овим изборима кажњен а не награђен“, закључује он.

    За сада странке о којима је реч успехом сматрају и сам повратак у парламент. Међутим, ако погледамо у скупштинске сазиве почев од (1997/2001), у којој је СРС имала 82 посланика, а ДСС у сазиву (2004/2007) 53 мандата, док је ЛДП у коалицији са Грађанским савезом Србије—Социјалдемократском унијом—Лигом социјалдемократа Војводине имала 15 посланика у седмом скупштинском савезу (2007/2008), заиста је сам прелазак цензуса — мала награда за ове странке.

     

    Слично:

    Понаваљају се избори на 15 бирачких места
    Српски избори додатно поделили косовску власт и опозицију
    Косачов: Избори у Србији и Аустрији — сигнал за промене у Европи
    ЛДП: Прелазимо цензус, избори нефер
    Избори 2016 на Спутњиковом Фејсбук лајвстриму
    Тагови:
    лдп, цензус, СРС, ДСС, парламент, избори, опозиција, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога