Слушајте Sputnik
    Министар одбране Зоран Ђорђевић на 5. Московској међународној конференцији о безбедности

    Ђорђевић: Обојене револуције — главни извор дестабилизације

    Министарство одбране Републике Србије
    Политика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    3313

    Србија не мења своју позицију и остаје војно неутрална држава, изјавио је српски министар одбране Зоран Ђорђевић говорећи на 5. Московској међународној конференцији о безбедности.

    „Желим још једном да истакнем да Република Србија није променила свој став и не намерава да мења недвосмислено проглашену војну неутралност“, рекао је српски министар, говорећи на пленарном заседању Конференције на тему „Проблем рата и мира у Европи — нови систем безбедности у Европи“.

    Ђорђевић је истакао да је „наша мала земља у својој историји више пута била средство политике великих сила, односно политике оних који одређују карактер глобалне безбедности“.

    „Србија у потпуности разуме тај процес и учествује у њему“, додао је он.

    Према његовим речима, у недостатку директних војних сукоба великих сила „садржај глобалне безбедности чине унутардржавни и регионални сукоби, већег или мањег нивоа ескалације, који остављају последице“.

    „У том смислу, војна сарадња се имплицитно односи на процес у којем државе сарађују у припреми заштите од претњи и изазова или реаговања на њих“, рекао је Ђорђевић.

    Министар је оценио да се „архитектура глобалне безбедности после пада Берлинског зида није битно мењала“, али да су се мењале форме, пракса и интензитет акција елемената те структуре.

    Министар одбране Зоран Ђорђевић и генерални секретар ОДКБ Николај Бордјуж
    © Фото : Минстарство одбране Србије

    Ђорђевић је упозорио да су данас „обојене револуције“ главни фактор дестабилизације у многим регионима света, а да тежња ка интернационализацији може да доведе до директне војне агресије.

    Министар је оценио да САД, водеће земље ЕУ, Кина и Русија задржавају доминантан политички утицај на глобалном и регионалном нивоу.

    Ђорђевић је истакао да коришћење оружаних снага у сукобима није тако једноставно као што изгледа на први поглед, упозоравајући истовремено да ангажовање војних снага може имати последице на глобалну безбедност и да се проблеми не могу решавати само са позиције силе.

    „Неопходни су поверење, сарадња, преговори и побољшање међународног система безбедности“, оценио је он.

    Српски министар предвиђа да се може очекивати наставак тензија у регионима у којима се суочавају стратешки интереси водећих светских сила.

    „Негативан утицај на глобалну безбедност, као и Србију, имаће економска криза, тероризам, ривалство великих сила за контролу над енергетским ресурсима, организовани криминал, опасност од ширење оружја за масовно уништење, климатске промене, сиромаштво и други изазови и претње безбедности, у чијој основи леже међуетничке тензије, покушаји сецесије, културолошке и верске разлике, које могу довести до кризе, унутрашњих сукоба и локалних ратова“, рекао је српски министар.

    Ђорђевић је оценио да у „светлу светске економске кризе“ у свету има све више држава које нису у стању да се самостално одбране.

    Он је истакао да због свега тога постоји потреба за већом координацијом на глобалном нивоу, а такође и приступање у регионалне организације.

    Због слабости у економској сфери, оценио је Ђорђевић, државе нису у стању да регулишу процесе који се одвијају на њеној територији, и зато би требало „повећавати своју моћ кроз међународну сарадњу и интеграцију у међународне организације“.

    „Из тог разлога Србија очекује подршку од својих партнера и разумевање нашег става о Косову и Метохији, а такође и према другим нашим суседима. У том смислу, Србија посебно цени подршку Руске Федерације, нашег историјског друга и сталног члана Савета безбедности УН, а такође и других земаља, које нису признале независност Косова, једнострано проглашеног“, истакао је Ђорђевић.

    Када је реч о војном аспекту, српски министар је рекао да нам наша војна неутралност дозвољава да војно сарађујемо са свим партнерима и у складу са спољнополитичким циљевима, који се „ослањају“ на четири зида — ЕУ, Русију, САД и Кину.

    Ђорђевић је рекао да Србија развија билатаралну војну сарадњу са више од 60 партнера, захваљујући својој политици војне неутралности и да је Србија лидер у региону када је у питању учешће у мировним операцијама.

    „У овом тренутку више од 300 војника учествује у седам војних операција УН и четири војне операције ЕУ за управљање кризама, а такође имамо намеру да повећамо интензитет ангажовања“, закључио је српски министар, истичући да Србија остаје „одговоран и поуздан партнер“.

    Слично:

    Вучић и Чепурин: Војна неутралност јача стабилност на Балкану
    Руски центар — америчке муке
    Чепурин: Нема разлога да Србија не потпише споразум са Русијом (аудио)
    Николић: Руском Хуманитарном центру у Нишу иста права као НАТО–у (аудио)
    ДСС тражи од Николића да не сврста Србију у антируски војни савез
    Војна неутралност и сарадња са НАТО-ом
    Тагови:
    обојене револуције, безбедност, Зоран Ђорђевић, САД, Кина, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога