Београд+ 23°C
Ниш+ 21°C
Слушајте Sputnik
    Шпијунирање

    Руско-хрватска шпијунска афера

    © Flickr/ Kangrex
    Политика
    Преузмите краћи линк
    12823370

    У сенци шпијунског скандала у Србији, у Загребу се одвијао један много већи, значајнији и драматичнији, у којем је Хрватска била у главној улози.

    Пре извесног времена, Хрватска је протерала једног руског дипломату, наводно првог секретара конзулата у руској амбасади у Загребу тврдећи да је шпијун, а затим је следило протеривање саветнице из амбасаде Хрватске у Москви, преноси „Јутарњи лист“.

    Ова шпијунска афера, каква досад није забележена на релацији између Загреба и Москве, почела је крајем априла, кулминација је уследила идућих месеци, а јавност досад није сазнала апсолутно ништа.

    Како наводи „Јутарњи“, од осамостаљења Хрватске није постојао сличан проблем с Русијом и ово је први пут да се Загреб одлучи за такав корак када је реч о дипломатским односима с Руском Федерацијом.

    „Када је хрватска страна донела одлуку о протеривању руског дипломате, поуздано знам да су Руси били јако повређени па су размишљали да исту меру примене на чак двојици хрватских дипломата у Русији. Онда су одлучили отказати гостопримство саветници, која је по дипломатском ’чину‘ виша од протераног руског дипломате из Загреба, и на тај начин показати снагу“, рекао је бивши хрватски дипломата и добар познавалац руских прилика за „Јутарњи“.

    Све се, како се наводи, одвијало у строгој дискрецији, па ни хрватска, ни руска страна с тим нису ишле у јавност, а последњи сличан случај када је реч о Хрватској забележен у време Совјетског Савеза.

    Иако до свих детаља није могуће доћи, процурило је само то да се руски дипломата у Загребу отворено бавио једним другим послом, шпијунажом и радом за „службе“, што је хрватска страна на време детектовала, наводи „Јутарњи“.

    „Уосталом, треба знати да то није ништа ни ново, ни изненађујуће. Процењује се да готово 60 посто оних који раде у појединим амбасадама на овај или онај начин сарађује са ’службама‘“, каже искусни хрватски дипломат који добро познаје начин функционисања модерне дипломатије.

    Руски дипломата, за којег је хрватска страна тврдила да се бави шпијунирањем, био је наводно врло брзо препознат и хрватска страна је скупљала доказе о његовим активностима. Добро обавештени извори кажу да се тим „другим“ послом бавио врло отворено.

    Оваква шпијунска афера каква се догодила на релацији између Загреба и Москве за хрватску дипломатију није чест случај, за разлику од дипломатија великих сила које се са сличним проблемима стално сусрећу и имају јасно разрађене стратегије у сваком поједином случају.

    Хрватска страна показала је максималну дискрецију, али су Руси одмах након протеривања свог дипломате извршили контрамеру, а то је значило да ће доћи до отказивања гостопримства и за хрватске дипломате у Москви, што се на крају и догодило.

    Хрватска страна уверава да се дипломата којем је у Русији отказано гостопримство није бавио шпијунажом, нити сличним пословима, преноси „Јутарњи“.

    „Наравно да је све то створило проблеме на дипломатским релацијама између две земље, али нико то није желео да диже на неки виши ниво“, уверава саговорник „Јутарњег“, који је дуго активно радио у хрватској дипломатији.

    На питање како је хрватска страна могла да препозна шпијуна, саговорници „Јутарњег“ кажу да за то постоје службе. Људи који раде овај осетљиви посао, а откривање могућих шпијуна или оних који раде за туђе службе на територији Хрватске спада у сам врх осетљивости, данас су школовани и прошли су све оно што такав посао захтева.

    Сама дипломатија, како наводе, нема никакве везе с тим послом, него се реагује на основу детаљних истрага, анализа и провера. У овом конкретном случају сигурно је само то да се ништа није препустило случају и да су докази више него веродостојни.

    Јер, хрватска страна сигурно не би улазила у могући конфликт с Русима да није имала и те како добре доказе. У конкретном је случају хрватска дипломатија предузела мере тек кад су на Зрињевац стигле информације да постоји сумња у недопуштену активност руског дипломата. За нашу је страну било изузетно битно да се све даље одвија иза кулиса, наводи лист.

    „Тихо, тихо, тихо. Јер, било какво дизање тензија може имати врло лоше последице и за односе двеју држава које се нађу у таквој ситуацији, поготово ако је реч о Русији“, истиче саговорник „Јутарњег“.

    А када је реч о односима Хрватске и Русије, они су осетљиви, пише лист и додаје да на привредном плану постоје добри односи, али су се санкције ЕУ према Москви одразиле и на робну размену, док на политичком плану, нема посебних проблема а Хрватска углавном следи политику ЕУ.

    Хрватска више од годину дана нема амбасадора у Москви пошто је претходни дипломата напустио дипломатију из приватних разлога, а решење за његовог наследника још није пронађено.

    Како се подсећа, повучен је и искусни дипломата из Вашингтона, тако да се догодило да Хрватска једном тренутку догодило да нема амбасадора ни у Русији, ни у Америци.

    Управо у то време дошло је и до шпијунске афере у Загребу. Хрватска се у својој краткој дипломатској историји од осамостаљења већ сусрела са сличним проблемима да на њеној територији, под маском дипломатије, отворено раде људи за стране службе.

    Реакције хрватских власти су биле различите, а тешко је претпоставити шта је у овом конкретном случају превагнуло да се руски дипломата отера, закључује „Јутарњи“.

     

    Тагови:
    Протеривање, шпијуни, Хрватска, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога