Слушајте Sputnik
    Академик Зоран Петровић, председник САНУ Владимир Костић, академици Миро Вуксановић и Бојан Бугарчић на редовној конференцији за новинаре САНУ-а

    Покушаји да се Меморандум САНУ представи као морални преступ

    © Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC
    Политика
    Преузмите краћи линк
    1111
    Пратите нас

    Председник Српске академије наука и уметности, академик Владимир Костић, рекао је да је део реакција које су се у последње време појавиле у вези са Меморандумом САНУ заправо био покушај да се „нешто што се догодило“ представи као „морални преступ“ и наметне као стална хипотека Академије.

    Костић је поновио да је Академија „скуп бесповратних појединаца, који не иду ни за каквим заставама“.

    „То је био преступ који је требало у главама неких људи да постане вечита и стална пресуда, без обзира на то што смо објашњавали да су неки од данашњих академика били пубертетлије када се тако нешто појавило“, истакао је Костић, одговарајући на питање новинара о реакцијама поводом Меморандума.

    Костић је такође подсетио да је Љубомир Симовић констатовао да је Меморандум „покрио Академију“.

    „Ми испод тог покрова можемо да се копрцамо. И, господо, копрцамо се и то због покрова и даље остаје непримећено“, рекао је Костић.

    Председник САНУ је нагласио да Академија није компетентна да даје ставове о било чему, сем о питањима око којих има критичну масу.

    „Академија отвара простор за дискутовање о различитим проблемима и уместо неких трајних докумената у свету који се мења из дана у дан, ми смо за то да се отвори нека врста континуираног дијалога“, рекао је председник САНУ.

    Костић истиче да је Академија апсолутно за ширење демократских простора и простора слободе, и да је то посао који их и те како чека.

    „Немамо никакву врсту реваншизма, не бавимо се прекрајањем и цртањем мапе, поштујемо своје суседе, радујемо се њиховим успесима и покушавамо да скренемо пажњу и на своје успехе, а на оне који нам диктирају историју, пресуду и просторе наше слободе у понашању, било да се ради о политичким факторима или о факторима са стране, једноставно не пристајемо“, поручио је Костић.

    „Готово је, господо, критикујте нас, пљујте нас за оно што изговарамо, а не за оно што неко мисли да би требало да буде хипотека на нашим леђима“, додао је Костић.

    САНУ покушава да изгради мостове

    Председник САНУ је рекао да Академија својим активностима покушава да изгради мостове.

    „У једном обраћању колегама у суседној земљи, наша рука јако дуго стоји испружена, понижавајуће дуго стоји у неким ситуацијама. Верујте да нам сујета није толико велика, да то мало понижење, уколико је будућност нешто чему тежимо, остане још извесно време без одговарајуће реакције“, рекао је Костић.

    Поновио је да САНУ није политичка странка или организација „која ће реаговати на ово или оно“.

    „Академија је била и остаће уз свој наум, чак и када каже нешто што се не свиђа колективном уху, јер је у Србији за велики број људи патриотизам и антипатриотизам, негирање Србије, нека врста континуиране синекуре. Покушаћемо да говоримо шта мислимо и да дајемо аргумент за то, ризикујући да будемо и несхваћени“, рекао је Костић.

    Костић је подсетио да се Јован Цвијић дописивао са 36 професора у Европи.

    „Ми немамо дилему да је та врста комуникације будућност Србије, а не затварање, међутим, уз поштовање онога што је наша позиција и традиција, не тврдећи да смо безгрешни, нити да нема сивих зона у нашој историји. У чијој историји, којег народа, којег региона не постоје сиве зоне?“, рекао је Костић.

    Академија нема монопол на истину

    На питање да ли размишљају о неком сличном документу, Костић је рекао да се то не планира, али да нуде могућност за разговор о свакој теми.

    „Не негујемо илузију да смо једина група паметних која може да дâ решење. Хоћемо да у свему учествујемо и дајемо савете који могу да се прихвате или не прихвате, али Академија нема монопол на истину, на историју и на будућност, али хоће да учествује у промишљању тих елемената“, казао је Костић.

    Управник Библиотеке САНУ академик Миро Вуксановић је рекао да је „непостојећи Меморандум Српске академије наука и уметности камен на врату Академије који је неко злонамерно у мраку обесио о њен врат“ и да Академија за тридесетогодишњицу тог Меморандума жели да тај камен скине са свог врата.

    Управник Галерије науке и технике САНУ академик Зоран Петровић је нагласио да се у Академији интензивно баве проблемима који су истог ранга као они којима се бавио Меморандум, можда и већег, и као пример навео судбину села, прираштај, посусталу привреду, стање културе.

    Елегантни мушкарац за лаптопом
    © Фото : Pixabay/Unsplash

    „Овде се интензивно ради на суштинским проблемима, нуде се решења. Новинари нас често питају: ’Зашто ћутите?‘, а ја им одговорим: ’Зашто ви не питате?‘“, додао је Петровић.

    Немам решење за одлазак младих стручњака

    Владимир Костић је рекао да не зна како решити проблем одласка младих стручњака из земље, али да је битно за почетак одредити њихов број и структуру како би дефинисали циљну групу.

    „На ваше питање морам скрушено да погледам у земљу и кажем: ’Не знам‘“, рекао је Костић на данашњој конференцији за новинаре и поменуо као један од напора у том смеру оснивање одбoра за дијаспору.

    На питање како најбољи не могу да се запосле на нашим факултетима, Костић кажe да садашњи систем „регрутације“ асистената, доцената мора да доживи радикалну промену.

    „Мени, који сам живот провео у тој врсти функције, стегне се желудац, не само због тога што сам видео шта су други људи радили, већ што ретроградно, ако хоћу да будем поштен човек, почињем да се стидим због нереаговања у ситуацијама у којима сам морао да реагујем. Осећам се као хуља која је учествовала у свему томе и време је да почнемо да размишљамо на други начин“, додао је председник САНУ.

    Академик Зоран Петровић је истакао да се „одлив мозгова“ не дешава када људи оду у иностранство, него када у Србији имамо добро место за стручњака, које не можемо да покријемо квалитетним кадром.

    „Ми смо током конференције о односу науке и привреде идентификовали да у информационим технологијама постоји огроман недостатак кадрова. Ту имамо језив одлив мозгова, зато што имамо добре фирме са добро плаћеним местима, које не могу да реализују своје производне планове, јер немамо квалитетан кадар“, приметио је Петровић.

     

    Тагови:
    Меморандум САНУ, САНУ, Владимир Костић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога