Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Трепча

    „Трепча север“: Тражимо излаз, покушаћемо да наставимо производњу

    © Youtube/Al Jazeera Balkans
    Политика
    Преузмите краћи линк
    0 012
    Пратите нас

    У Звечану је одржана седница синдиката „Трепче север“ и са руководством комбината је истакнуто да је закон донет у косовској скупштини неприхватљив и на северу Косова неспроводив. Заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Козарев поручио је да грађани не треба да брину за судбину „Трепче“.

    На конференцији за новинаре, којој је поред руководства „Трепче“ присуствовао и заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Козарев, председник Синдиката радника „Трепче“ Душан Драговић изјавио је да је косовска влада показала да за њу не постоји српска заједница, нити менаџмент „Трепче“ на северу.

    Навео је да је тешко предвидети и будуће догађаје и како у овој ситуацији заштитити интересе запослених.

    Без обзира на све наведено, Драговић је рекао да ће покушати, у сарадњи са синдикатом, да, докле год је могуће, наставе са редовном производњом и пронађу излаз из наметнуте ситуације са свима који могу да помогну — пре свега овлашћеним представницима Владе Србије, локалном самоуправом, добронамернима из међународне заједнице и одговорнима из Приштине којима, како кажу, треба још једном предочити последице њиховог политичког деловања.

    Козарев: Грађани да не брину, тражимо мирно решење

    Заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Козарев каже да грађани не треба да брину за судбину „Трепче“, јер подсећа да је реч о имовини Републике Србије, те поручује да ће наша држава и влада учинити све да се проблем настао усвајањем закона о Трепчи у косовском парламенту реши на миран и одржив начин.

    „Влада Србије, Канцеларија за КиМ, Србија у целини — сматрају ’Трепчу‘ имовином Републике Србије и поручују да радници ’Трепче‘, лојални грађани Србије на овим просторима, не треба да брину о привржености наше државе и наше владе у тражењу мирног и одрживог решења за ову ситуацију у коју смо доведени не својом вољом“, рекао је Козарев на конференцији за новинаре у Звечану.

    У одлуци приштинских власти о отимању „Трепче“ Козарев, како је навео, не види ни добру ни јасну намеру, а ни позитивну визију, јер је, објашњава, реч о потезу којем је циљ „да нешто што ради и храни хиљаде људи и што има потенцијал и знање покуша да се угаси“.

    Козарев је подсетио да је „Трепча“ гигант у економском, привредном, па и социјалном смислу и да је као таква гарант развоја и мотор који је читав овај простор водио напред, а да је најважније мерило за све то био резултат и допринос радног човека.

    „Таква ’Трепча‘ је потребна и нашем народу на КиМ и нашој земљи и целом региону и таква ’Трепча‘, када би се једностраним актом угасила или се забранио њен рад, постала би жртва једне агресивне, нерационалне и нелегалне политике која има за циљ промену етничке структуре овог простора и напад на имовину Србије на овим просторима“, рекао је Козарев.

    Димкић: Менаџмент и радници противе се самоунишšтењу Трепче

    Директор „Трепче север“ Јован Димкић напомиње да је закон о „Трепчи“ штетан за компанију.

    „Предвиђеном реорганизацијом биће уништен комплетан модел функционисања комбината, а менаџмент и радници нису спремни за самоуништење“, поручује Димкић. Напомиње и да се далеко већа количина руде експлоатише с територије централне Србије него с територије Косова и Метохије.

    Трепча је, иначе, регистрована у Агенцији за привредне регистре Србије као Холдинг Рударско-металушко-хемијски комбинат АД Трепча са власничком структуром у којој је већински акционар Влада Србије преко Фонда за развој, са око 55 одсто акција, док су остали акционари „Прогрес“, „Беобанка“, „14. октобар“, „Југобанка“, „Дунав“.

    Димкић је на конференцији за новинаре у Звечану, како је јавио РТС, рекао и да је на Косову и Метохији „Трепча“ регистрована у Косовској агенцији за привредне регистре, као правно лице под садашњим називом „Трепча“ и налази се под администрацијом Косовске агенције за приватизацију.

    „Регистрована је у целини официјелно као једно лице, али у пракси функционише као потпуно две различите целине — ’Трепча север‘ и ’Трепча југ‘“, навео је Димкић.

    У „Трепчи север“ запослено је око 3.000 радника, међу којима је највећи број Срба, а Димкић наглашава да су многи Срби 2000. године морали да напусте своја радна места из „Трепчиних“ производних капацитета јужно од реке Ибар.

    У рударском басену у Лепосавићу су четири рудника: Црнац и Бело Брдо, Металургија олова у Звечану, а „Трепча“ поседује и многе друге објекте, попут базена, зграда…

    Седница у скупштини самопроглашеног Косова
    © Tanjug / EDIB TAHIROVIC

    „Рудно тело се простире са обе стране административне линије и бизнис планом за ову годину је предвиђено да у руднику Бело Брдо експлоатација руде буде 80:20, а у Црнцу 55:45 са територије централне Србије“, објаснио је Димкић, додајући да се далеко већа количина руде експлоатише са територије централне Србије него са КиМ.

    „Трепча“ је, наводи још, постала ликвидна фирма, плаћа све обавезе добављачима и другима за услуге, а редовно исплаћује плате које су у просеку 400 евра, при чему јамски радници примају око 700, а најбољи рудари зараде и до 1.200 евра месечно.

    Изузимајући Мађарску, Димкић каже да су то најбоље зараде у региону.

    Како каже, „Трепча“ се суочавала и минулих година са опструкцијама косовских институција, а као пример наводи 2010. годину, када је косовска пореска управа конфисковала око два милиона евра са њиховог жиро-рачуна због обавеза које је имала „Трепча југ“, да би вратила та средства тек након три године.

    „Најдрастичнији пример опструкције је забрана реализације уговора за продају гранулисане шљаке, где је практично постојао нацрт уговора са једним купцем из САД вредан 50 милиона долара, и све је то отишло у неповрат“, навео је Димкић.

    Тагови:
    Трепча, синдикат, Косово
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога