Слушајте Sputnik
    Политика
    Преузмите краћи линк
    200212
    Пратите нас

    Известилац Европског парламента за Косово Улрике Луначек истакла је вечерас у Бечу да косовска страна треба да примени договор о Заједници српских општина (ЗСО), али и да то тело не може имати извршна овлашћења.

    „ЗСО је тело локалне заједнице и треба да се бави локалним темама, а не може да има државне надлежности. То стоји и у договору. У Србији постоје тежње да ЗСО има извршни мандат, што је немогуће“, поручила је она на дискусији „Пријатеља Косова“.

    Срби са КиМ на састанку са Марком Ђурићем
    © Фото : Канцеларија за Косово и Метохију

    У дијалогу Београда и Приштине направљен је напредак, али је он и даље сувише мали и мора бити бржи, оценила је Луначекова.

    Потпредседница Европског парламента нагласила је да је добро што је дијалог Београда и Приштине успостављен, јер је један од основних принципа процеса ширења ЕУ, као и добросуседски односи.

    Добросуседске односе треба да имају и државе западног Балкана, констатовала је она додајући да је битно да се настави дијалог, који шефица европске дипломатије Федерика Могерини схвата веома озбиљно.

    Луначекова је рекла да има утисак да Српска листа, која је сада део косовске владе, негује тешње везе са Београдом него што су ранији српски чланови приштинске владе имали. То, према њеним речима, прави проблем.

    Као пример је навела да је недавно један члан косовске скупштине преко Београда, уместо преко Амбасаде Косова у Бриселу, покушао да успостави контакт с њом, што се мора променити.

    У новој косовској влади, како констатује, постоји већа спремност прилажења Србима, што је веома битно.

    Она се осврнула и на проблем земаља-чланице ЕУ које нису признале независност Косова, додајући да је најтврђа у томе Шпанија.

    „Чињеница да још пет земаља није признало Косово јесте нешто што ме нервира и што је апсурдно. Када са Шпанцима разговарам, они мени кажу да су забринути да би начин на који се Косово отцепило од Србије могао да се одрази и на Каталонију. Међутим, ниједна демократска влада од Франка у Шпанији није радила Каталонцима оно што је Слободан Милошевић радио Албанцима на Косову“, нагласила је Луначекова.

    Шпанци су, према њеним речима, били ти који су се месецима бавили сваким детаљем текста Споразума о стабилизацији и придруживању, иако у ЕУ постоји више проблема него што је спор о томе да ли у тексту стоји држава или нација, и слично.

    Када је реч о остале четири земље, посебно о Словачкој и Грчкој, Луначекова је рекла да оне имају „интересантан став“, јер имају амбасаде у Приштини, издају шенгенске визе у косовске пасоше, а уједно постоји и размена посланика и министара.

    Она је указала да је 111 земаља-чланица УН признало  Косово, а да је за чланство потребна препорука Савета безбедности, што је тешко због Кине и Русије.

    „Било покушаја преко Унеска да се уђе. Мислим да су Косовари превише веровали да ће они који су признали независност гласати за пријем, а да неће попустити дипломатским притисцима. Међутим, Србија има веома снажну дипломатску службу. Уколико се буде предузео нови покушај, на пример за чланство у Савет Европе, он треба да буде добро испланиран“, каже Луначекова.

    Када је реч о визној либерализацији, она је подсетила да је Косово испунило 95 од 97 услова, међу којима је захтев за више пресуда за корупцију и организовани криминал, као и споразум о демаркацији са Косовом.

    „Споразум о демаркацији је унет као услов од 2011. након спора Хрватске и Словеније, што није решено ни до данас. Тада су у Европској комисији рекли да се гранични спорови морају решити раније“, објаснила је Луначекова.

    Мислило се, како је додала, да ће демаркација са Црном Гором бити лака зато што је Подгорица признала независност, али је од тога настао унутрашњеполитички проблем на Косову.

    С тим у вези је Луначекова апеловала на косовске политичаре да ратификују споразум о демаркацији са Црном Гором, јер ако то не учине биће немогуће добити визну либерализацију, посебно имајући у виду ситуацију са избеглицама и „брегзитом“, са којом је суочена Унија.

    Такође је казала, одговарајући на питање присутних да ли међународна заједница може извршити притисак на српске и косовске власти, да треба да се смањи међународни утицај како би власти преузеле одговорност и како би се избегло да се одговорност пребаци на друге.

    Амбасадор Косова у Аустрији Сами Укели подвукао је да је Косово млада држава којој је потребно више помоћи него било којој другог земљи региона, те да је ситуација постала компликованија после избора Доналда Трампа за председника САД.

    Посланик Народне партије Аустрије (ОВП) у Скупштини покрајине Доња Аустрија и председник Аустријско-косовског друштва Лукас Мандл, на крају је истакао да би требало осигурати да Србија у ЕУ може ући тек по признавању независности Косова.

     

    Извор: Танјуг

    Тагови:
    ЗСО, УНЕСКО, Европски парламент, ЕУ, Улрике Луначек, Шпанија, Румунија, Аустрија, Косово и Метохија, Грчка, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога