Београд+ 28°C
Ниш+ 26°C
Слушајте Sputnik
    Идентитет

    Како каже Министарство истине Европе...

    © Фото: Pixabay
    Политика
    Преузмите краћи линк
    11240501

    Данашња „Политика“ пише о двоструким аршинима Европске уније, тачније једне њене институције чије су две такозване необавезујуће резолуције обележиле недељу за нама.

    У среду је Европски парламент изгласао две резолуције које су необавезујуће, али имају карактер препоруке Савету министара ЕУ и Европској комисији. Прва је да се замрзну преговори са Турском о придруживању ЕУ, а друга је план како да се ЕУ супротстави пропаганди Русије и тзв. Исламске државе.

    Због серије необавезујућих резолуција, у ЕП је направљена таква подела да пре две године, када је у СБ УН на предлог Русије стављена на гласање резолуција против величања нацизма, ниједна чланица ЕУ нити из региона (изузев Србије) није гласала за такав предлог. „За“ је гласало 115 држава широм света, у којима живи 5,6 милијарди људи. Али ниједна чланица ЕУ није била забринута због успона екстремистичких покрета који пропагирају расизам, ксенофобију и неонацизам, наводи „Политика“.

    У тексту се подсећа на „феномен“ постистина — термин године, који су, како се наводи, лингвисти недавно уврстили у Оксфордски речник. Објашњење тог термина гласи: постистина се односи на околности у којима објективне чињенице имају мањи утицај на обликовање јавног мњења него емоције и реакције у друштву или лични и појединачни ставови.

    „Иако изгледа сулудо, суштина је постистинска: ЕУ рачуна да ће, ако усклади националне прошлости које су се повампириле (дакле занемари чињенице), направити чвршћи (емотивни и реакцијски) блок према ’спољном непријатељу‘. Овог пута тај непријатељ су руски медији“, наводи се у тексту чији остатак преносимо у целости:

    Телевизија РТ и агенција „Спутњик“, као и две мање познате агенције, оптужене су да воде непријатељску пропаганду и затражена су додатна финансијска средства за представљање „праве истине“. Сличан концепт већ се, уз помоћ дародаваца из САД, спроводи у неким балтичким земљама.

    Права противречност јесте у томе што се на руске медије, ма колико њихов садржај презирале западне владе и њихови корисни идиоти, више не гледа као на меку моћ, него као на елеменат хибридног рата.

    Разумљиво је онда зашто је Владимир Путин честитао запосленима у овим редакцијама.

    Успели су да за релативно кратко време од потпуних аутсајдера, које многи воле да третирају као трапаве руске медведе, примењујући оно што деценијама чине Би-Би-Си, Си-Ен-Ен, Слободна Европа, Глас Америке или Ал Џазира, толико уздрмају ЕУ и САД да су ови морали да покажу колико не верују у здрав разум својих грађана.

    Одлучено је да се формира комисија (којој ће требати много новца) која ће осмислити стратегију како да се заустави „разбијање демократских вредности, угрожавање суверенитета неких чланица и спрече расцеп и расуло у ЕУ“.

    Ако је дошло дотле, како је мислила мањина европских парламентараца у односу на оне који су били против или уздржани, процењујем да није у питању ефикасност руских медија него „све веће неповерење према чињеницама које износи естаблишмент“. И то је део дефиниције постистине, закључује се у коментару.

    Тагови:
    резолуција против руских медија, Политика, Европски парламент, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога