Пауновићева каже да се у тужби наводи да се као основ за висину средстава која се уплаћују Националном савету Албанаца користе резултати пописа из 2011. године, према чијим резултатима у Србији живи 5.809 лица албанске националности, а да они тврде да је тај број далеко већи.
„Албански национални савет тврди да је број припадника те мањине далеко већи, као и да је бојкот пописа из 2011. године била политичка одлука и да се ти резултати не могу користити као основ за доделу средстава“, појашњава Пауновићева за Танјуг.
Она подсећа да је Уредбом Владе о поступку расподеле средстава из буџета Србије за финансирање и рад националних савета, која се примењује од 2010. године, утврђено да се у поступку расподеле средстава из буџета националним саветима националних мањина, број припадника националне мањине утврђује према резултатима последњег пописа становништва.
„Председник Националног савета албанске националне мањине, као и чланови савета, морали су да буду свесни да ће политичка одлука о бојкотовању пописа од стране припадника албанске националне мањине у општинама Прешево, Бујановац, Медвеђа, имати за последицу смањени обим средстава за рад националног савета“, нагласила је директорка Канцеларије за људска и мањинска права.
Пауновићева наглашава да из тог разлога разлога овакве наводе Националног савета Албанаца и његовог председника Јонуза Муслиуја сматра неоснованим, јер су средства за рад тог националног савета, као и осталих 20 савета националних мањина, опредељена у складу са законом.
„Желим да подсетим да је од 2012. године до 2016. године за рад Националног савета Албанаца из буџета Србије издвојено 68.328.803 динара, а у 2017. години опредељено је 13.226.019 динара“, закључила је Пауновић.
Пратите нас на Твитеру и први сазнајте оно што други прећуткују.
